¹En de gehele menigte van hen stond op, en leidde Hem tot Pilatus.

¹И уставши њих све мноштво, одведоше Га к Пилату.

²En zij begonnen Hem te beschuldigen, zeggende: Wij hebben bevonden, dat Deze het volk verkeert, en verbiedt den keizer schattingen te geven, zeggende, dat Hij Zelf Christus, de Koning is.

²И почеше Га тужити говорећи: Овог нађосмо да отпађује народ наш, и забрањује давати ћесару данак, и говори да је он Христос цар.

³En Pilatus vraagde Hem, zeggende: Zijt Gij de Koning der Joden? En Hij antwoordde hem en zeide: Gij zegt het.

³А Пилат Га запита: Ти ли си цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.

⁴En Pilatus zeide tot de overpriesters en de scharen: Ik vind geen schuld in dezen Mens.

⁴А Пилат рече главарима свештеничким и народу: Ја не налазим никакве кривице на овом човеку.

⁵En zij hielden te sterker aan, zeggende: Hij beroert het volk, lerende door geheel Judea, begonnen hebbende van Galilea tot hier toe.

⁵А они наваљиваху говорећи: Он буни људе учећи по свој Јудеји почевши од Галилеје довде.

⁶Als nu Pilatus van Galilea hoorde, vraagde hij, of die Mens een Galileer was?

⁶А Пилат чувши за Галилеју запита: Зар је он Галилејац?

⁷En verstaande, dat Hij uit het gebied van Herodes was, zond hij Hem heen tot Herodes, die ook zelf in die dagen binnen Jeruzalem was.

⁷И разумевши да је из подручја Иродовог посла Га Ироду, који такође беше у Јерусалиму оних дана.

⁸En als Herodes Jezus zag, werd hij zeer verblijd; want hij was van over lang begerig geweest Hem te zien, omdat hij veel van Hem hoorde; en hoopte enig teken te zien, dat van Hem gedaan zou worden.

⁸А Ирод, видевши Исуса, би му врло мило; јер је одавно желео да Га види, јер је много слушао за Њега, и надаше се да ће видети од Њега какво чудо.

⁹En hij vraagde Hem met vele woorden; doch Hij antwoordde hem niets.

⁹И пита Га много које за шта; али му Он ништа не одговори.

¹⁰En de overpriesters en de Schriftgeleerden stonden, en beschuldigden Hem heftiglijk.

¹⁰А главари свештенички и књижевници стајаху, и једнако тужаху Га.

¹¹En Herodes met zijn krijgslieden Hem veracht en bespot hebbende, deed Hem een blinkend kleed aan, en zond Hem weder tot Pilatus.

¹¹А Ирод осрамотивши Га са својим војницима, и наругавши Му се, обуче Му белу хаљину, и посла Га натраг Пилату.

¹²En op denzelfde dag werden Pilatus en Herodes vrienden met elkander; want zij waren te voren in vijandschap tegen den anderen.

¹²И у тај се дан помирише Пилат и Ирод међу собом; јер пре беху у завади.

¹³En als Pilatus de overpriesters, en de oversten, en het volk bijeengeroepen had, zeide hij tot hen:

¹³А Пилат сазвавши главаре свештеничке и кнезове и народ

¹⁴Gij hebt dezen Mens tot mij gebracht, als een, die het volk afkerig maakt; en ziet, ik heb Hem in uw tegenwoordigheid ondervraagd, en heb in dezen Mens geen schuld gevonden, van hetgeen daar gij Hem mede beschuldigt;

¹⁴Рече им: Доведосте ми овог човека као који народ отпађује, и ето ја га пред вама испитах, и не налазим на овом човеку ниједну кривицу што ви на њега говорите;

¹⁵Ja, ook Herodes niet; want ik heb ulieden tot hem gezonden, en ziet, er is van Hem niets gedaan, dat des doods waardig is.

¹⁵А ни Ирод, јер сам га слао к њему; и ето се не налази ништа да је учинио што би заслуживало смрт.

¹⁶Zo zal ik Hem dan kastijden en loslaten.

¹⁶Дакле, да га избијем па да пустим.

¹⁷En hij moest hun op het feest een loslaten.

¹⁷А требаше о сваком празнику пасхе да им пусти по једног сужња.

¹⁸Doch al de menigte riep gelijkelijk, zeggende: Weg met Dezen, en laat ons Bar-abbas los.

¹⁸Али народ сав повика говорећи: Узми овог, а пусти нам Вараву;

¹⁹Dewelke was om zeker oproer, dat in de stad geschied was, en om een doodslag, in de gevangenis geworpen.

¹⁹Који беше бачен у тамницу за некакву буну учињену у граду и за крв.

²⁰Pilatus dan riep hun wederom toe, willende Jezus loslaten.

²⁰А Пилат опет рече да би он хтео пустити Исуса.

²¹Maar zij riepen daartegen, zeggende: Kruis Hem, kruis Hem!

²¹А они викаху говорећи: Распни га, распни.

²²En hij zeide ten derden male tot hen: Wat heeft Deze dan kwaads gedaan? Ik heb geen schuld des doods in Hem gevonden. Zo zal ik Hem dan kastijden en loslaten.

²²А он им трећи пут рече: Какво је дакле он зло учинио? Ја ништа на њему не нађох што би заслуживало смрт; дакле да га избијем па да пустим.

²³Maar zij hielden aan met groot geroep, eisende, dat Hij zou gekruist worden; en hun en der overpriesteren geroep werd geweldiger.

²³А они једнако наваљиваху с великом виком, и искаху да се Га разапне; и надвлада вика њихова и главара свештеничких.

²⁴En Pilatus oordeelde, dat hun eis geschieden zou.

²⁴И Пилат пресуди да буде као што они ишту.

²⁵En hij liet hun los dengene, die om oproer en doodslag in de gevangenis geworpen was, welken zij geeist hadden; maar Jezus gaf hij over tot hun wil.

²⁵И пусти оног што искаху, који беше бачен у тамницу за буну и за крв; а Исуса остави на њихову вољу.

²⁶En als zij Hem wegleidden, namen zij een Simon van Cyrene, komende van den akker, en legden hem het kruis op, dat hij het achter Jezus droeg.

²⁶И кад Га поведоше, ухватише неког Симона Киринца који иђаше из поља, и метнуше на њега крст да носи за Исусом.

²⁷En een grote menigte van volk en van vrouwen volgde Hem, welke ook weenden en Hem beklaagden.

²⁷А за Њим иђаше мноштво народа и жена, које плакаху и нарицаху за Њим.

²⁸En Jezus, Zich tot haar kerende zeide: Gij dochters van Jeruzalem! weent niet over Mij, maar weent over uzelven, en over uw kinderen.

²⁸А Исус обазревши се на њих рече: Кћери јерусалимске! Не плачите за мном, него плачите за собом и за децом својом.

²⁹Want ziet, er komen dagen, in welke men zeggen zal: Zalig zijn de onvruchtbaren, en de buiken, die niet gebaard hebben, en de borsten, die niet gezoogd hebben.

²⁹Јер гле, иду дани у које ће се рећи: Благо нероткињама, и утробама које не родише, и сисама које не дојише.

³⁰Alsdan zullen zij beginnen te zeggen tot de bergen: Valt op ons; en tot de heuvelen: Bedekt ons.

³⁰Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас.

³¹Want indien zij dit doen aan het groene hout, wat zal aan het dorre geschieden?

³¹Јер кад се овако ради од сировог дрвета, шта ће бити од сувог?

³²En er werden ook twee anderen, zijnde kwaaddoeners, geleid, om met Hem gedood te worden.

³²Вођаху пак и друга два злочинца да погубе с Њим.

³³En toen zij kwamen op de plaats genaamd Hoofdschedel plaats, kruisigden zij Hem aldaar, en de kwaaddoeners, den een ter rechter zijde en den ander ter linker zijde.

³³И кад дођоше на место које се зваше костурница, онде разапеше Њега и злочинце, једног с десне стране а другог с леве.

³⁴En Jezus zeide: Vader, vergeef het hun; want zij weten niet, wat zij doen. En verdelende Zijn klederen, wierpen zij het lot.

³⁴А Исус говораше: Оче! Опрости им; јер не знаду шта чине. А делећи Његове хаљине бацаху коцке.

³⁵En het volk stond en zag het aan. En ook de oversten met hen beschimpten Hem, zeggende: Anderen heeft Hij verlost, dat Hij nu Zichzelven verlosse, zo Hij is de Christus, de Uitverkorene Gods.

³⁵И народ стајаше те гледаше, а и кнезови с њима ругаху Му се говорећи: Другима поможе, нека помогне и себи, ако је он Христос, избраник Божји.

³⁶En ook de krijgsknechten, tot Hem komende, bespotten Hem, en brachten Hem edik;

³⁶А и војници Му се ругаху, и приступаху к Њему и даваху Му оцат,

³⁷En zeiden: Indien gij de Koning der Joden zijt, zo verlos Uzelven.

³⁷И говораху: Ако си ти цар јудејски помози сам себи.

³⁸En er was ook een opschrift boven Hem geschreven, met Griekse, en Romeinse en Hebreeuwse letters: DEZE Is De KONING DER JODEN.

³⁸А беше над Њим и натпис написан словима грчким и латинским и јеврејским: Ово је цар јудејски.

³⁹En een der kwaaddoeners, die gehangen waren, lasterde Hem, zeggende: Indien Gij de Christus zijt, verlos Uzelven en ons.

³⁹А један од обешених злочинаца хуљаше на Њега говорећи: Ако си ти Христос помози себи и нама.

⁴⁰Maar de andere, antwoordende, bestrafte hem, zeggende: Vreest gij ook God niet, daar gij in hetzelfde oordeel zijt?

⁴⁰А други одговарајући ћуткаше га и говораше: Зар се ти не бојиш Бога, кад си и сам осуђен тако?

⁴¹En wij toch rechtvaardiglijk; want wij ontvangen straf, waardig hetgeen wij gedaan hebben; maar Deze heeft niets onbehoorlijks gedaan.

⁴¹И ми смо још праведно осуђени; јер примамо по својим делима као што смо заслужили; али Он никакво зло није учинио.

⁴²En hij zeide tot Jezus: Heere, gedenk mijner, als Gij in Uw Koninkrijk zult gekomen zijn.

⁴²И рече Исусу: Опомени ме се, Господе, кад дођеш у царство своје.

⁴³En Jezus zeide tot hem: Voorwaar, zeg Ik u: Heden zult gij met Mij in het Paradijs zijn.

⁴³И рече му Исус: Заиста ти кажем данас, бићеш са мном у рају.

⁴⁴En het was omtrent de zesde ure, en er werd duisternis over de gehele aarde, tot de negende ure toe.

⁴⁴А беше око шестог сахата, и тама би по свој земљи до сахата деветог.

⁴⁵En de zon werd verduisterd, en het voorhangsel des tempels scheurde midden door.

⁴⁵И помрча сунце, и завес црквени раздре се напола.

⁴⁶En Jezus, roepende met grote stemme, zeide: Vader, in Uw handen beveel Ik Mijn geest. En als Hij dat gezegd had, gaf Hij den geest.

⁴⁶И повикавши Исус гласно рече: Оче! У руке Твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.

⁴⁷Als nu de hoofdman over honderd zag, wat er geschied was, verheerlijkte hij God, en zeide: Waarlijk, deze Mens was rechtvaardig.

⁴⁷А кад виде капетан шта би, стаде хвалити Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник.

⁴⁸En al de scharen, die samengekomen waren om dit te aanschouwen, ziende de dingen, die geschied waren, keerden wederom, slaande op hun borsten.

⁴⁸И сав народ који се беше скупио да гледа ово, кад виде шта бива, врати се бијући се у прси своје.

⁴⁹En al Zijn bekenden stonden van verre, ook de vrouwen, die Hem te zamen gevolgd waren van Galilea, en zagen dit aan.

⁴⁹А сви Његови знанци стајаху издалека, и жене које беху ишле за Њим из Галилеје, и гледаху ово.

⁵⁰En zie, een man, met name Jozef, zijnde een raadsheer, een goed en rechtvaardig man,

⁵⁰И гле, човек, по имену Јосиф, саветник, човек добар и праведан,

⁵¹(Deze had niet mede bewilligd in hun raad en handel) van Arimathea, een stad der Joden, en die ook zelf het Koninkrijk Gods verwachtte;

⁵¹(Он не беше пристао на њихов савет и на посао) из Ариматеје града јудејског, који и сам чекаше царство Божије,

⁵²Deze ging tot Pilatus, en begeerde het lichaam van Jezus.

⁵²Он приступивши к Пилату заиска тело Исусово.

⁵³En als hij hetzelve afgenomen had, wond hij dat in een fijn lijnwaad, en legde het in een graf, in een rots gehouwen, waarin nog nooit iemand gelegd was.

⁵³И скиде Га, и обави платном, и метну Га у гроб исечен, у коме нико не беше никад метнут.

⁵⁴En het was de dag der voorbereiding, en de sabbat kwam aan.

⁵⁴И дан беше петак, и субота освиташе.

⁵⁵En ook de vrouwen, die met Hem gekomen waren uit Galilea, volgden na en aanschouwden het graf, en hoe Zijn lichaam gelegd werd.

⁵⁵А жене које беху дошле с Исусом из Галилеје, идоше за Јосифом, и видеше гроб и како се тело метну.

⁵⁶En wedergekeerd zijnde, bereidden zij specerijen en zalven; en op den sabbat rustten zij naar het gebod.

⁵⁶Вративши се пак приправише мирисе и миро; и у суботу дакле осташе на миру по закону.