¹En op den eersten dag der week, zeer vroeg in den morgenstond, gingen zij naar het graf, dragende de specerijen, die zij bereid hadden, en sommigen met haar.

¹А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;

²En zij vonden den steen afgewenteld van het graf.

²Али нађоше камен одваљен од гроба.

³En ingegaan zijnde, vonden zij het lichaam van den Heere Jezus niet.

³И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.

⁴En het geschiedde, als zij daarover twijfelmoedig waren, zie, twee mannen stonden bij haar in blinkende klederen.

⁴И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;

⁵En als zij zeer bevreesd werden, en het aangezicht naar de aarde neigden, zeiden zij tot haar: Wat zoekt gij den Levende bij de doden?

⁵А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?

⁶Hij is hier niet, maar Hij is opgestaan. Gedenkt, hoe Hij tot u gesproken heeft, als Hij nog in Galilea was,

⁶Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,

⁷Zeggende: De Zoon des mensen moet overgeleverd worden in de handen der zondige mensen, en gekruisigd worden, en ten derden dage wederopstaan.

⁷Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.

⁸En zij werden indachtig Zijner woorden.

⁸И опоменуше се речи Његових.

⁹En wedergekeerd zijnde van het graf, boodschapten zij al deze dingen aan de elven, en aan al de anderen.

⁹И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.

¹⁰En deze waren Maria Magdalena, en Johanna, en Maria, de moeder van Jakobus, en de andere met haar, die dit tot de apostelen zeiden.

¹⁰А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.

¹¹En haar woorden schenen voor hen als ijdel geklap, en zij geloofden haar niet.

¹¹И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.

¹²Doch Petrus opstaande, liep tot het graf, en nederbukkende, zag hij de linnen doeken, liggende alleen, en ging weg, zich verwonderende bij zichzelven van hetgeen geschied was.

¹²А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.

¹³En zie, twee van hen gingen op denzelfden dag naar een vlek, dat zestig stadien van Jeruzalem was, welks naam was Emmaus;

¹³И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.

¹⁴En zij spraken samen onder elkander van al deze dingen, die er gebeurd waren.

¹⁴А они говораху међу собом о свима овим догађајима.

¹⁵En het geschiedde, terwijl zij samen spraken, en elkander ondervraagden, dat Jezus Zelf bij hen kwam, en met hen ging.

¹⁵И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.

¹⁶En hun ogen werden gehouden, dat zij Hem niet kenden.

¹⁶А очи им се држаху да Га не познаше.

¹⁷En Hij zeide tot hen: Wat redenen zijn dit, die gij, wandelende, onder elkander verhandelt, en waarom ziet gij droevig?

¹⁷А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?

¹⁸En de een, wiens naam was Kleopas, antwoordende, zeide tot Hem: Zijt Gij alleen een vreemdeling te Jeruzalem, en weet niet de dingen, die dezer dagen daarin geschied zijn?

¹⁸А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?

¹⁹En Hij zeide tot hen: Welke? En zij zeiden tot Hem: De dingen aangaande Jezus den Nazarener, Welke een Profeet was, krachtig in werken en woorden, voor God en al het volk.

¹⁹И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;

²⁰En hoe onze overpriesters en oversten Denzelven overgeleverd hebben tot het oordeel des doods, en Hem gekruisigd hebben.

²⁰Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?

²¹En wij hoopten, dat Hij was Degene, Die Israel verlossen zou. Doch ook, benevens dit alles, is het heden de derde dag, van dat deze dingen geschied zijn.

²¹А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.

²²Maar ook sommige vrouwen uit ons hebben ons ontsteld, die vroeg in den morgenstond aan het graf geweest zijn;

²²А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,

²³En Zijn lichaam niet vindende, kwamen zij en zeiden, dat zij ook een gezicht van engelen gezien hadden, die zeggen, dat Hij leeft.

²³И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.

²⁴En sommigen dergenen, die met ons zijn, gingen heen tot het graf, en bevonden het alzo, gelijk ook de vrouwen gezegd hadden; maar Hem zagen zij niet.

²⁴И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.

²⁵En Hij zeide tot hen: O onverstandigen en tragen van hart, om te geloven al hetgeen de profeten gesproken hebben!

²⁵И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!

²⁶Moest de Christus niet deze dingen lijden, en alzo in Zijn heerlijkheid ingaan?

²⁶Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?

²⁷En begonnen hebbende van Mozes en van al de profeten, legde Hij hun uit, in al de Schriften, hetgeen van Hem geschreven was.

²⁷И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.

²⁸En zij kwamen nabij het vlek, daar zij naar toegingen; en Hij hield Zich, alsof Hij verder gaan zou.

²⁸И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.

²⁹En zij dwongen Hem, zeggende: Blijf met ons; want het is bij den avond, en de dag is gedaald. En Hij ging in, om met hen te blijven.

²⁹И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.

³⁰En het geschiedde, als Hij met hen aanzat, nam Hij het brood, en zegende het, en als Hij het gebroken had, gaf Hij het hun.

³⁰И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.

³¹En hun ogen werden geopend, en zij kenden Hem; en Hij kwam weg uit hun gezicht.

³¹Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.

³²En zij zeiden tot elkander: Was ons hart niet brandende in ons, als Hij tot ons sprak op den weg, en als Hij ons de Schriften opende?

³²И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?

³³En zij, opstaande ter zelfder ure, keerden weder naar Jeruzalem, en vonden de elven samenvergaderd, en die met hen waren;

³³И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,

³⁴Welke zeiden: De Heere is waarlijk opgestaan, en is van Simon gezien.

³⁴Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.

³⁵En zij vertelden, hetgeen op den weg geschied was, en hoe Hij hun bekend was geworden in het breken des broods.

³⁵И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.

³⁶En als zij van deze dingen spraken, stond Jezus Zelf in het midden van hen, en zeide tot hen: Vrede zij ulieden!

³⁶А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.

³⁷En zij verschrikt en zeer bevreesd geworden zijnde, meenden, dat zij een geest zagen.

³⁷А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.

³⁸En Hij zeide tot hen: Wat zijt gij ontroerd, en waarom klimmen zulke overleggingen in uw harten?

³⁸И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?

³⁹Ziet Mijn handen en Mijn voeten; want Ik ben het Zelf; tast Mij aan, en ziet; want een geest heeft geen vlees en benen, gelijk gij ziet, dat Ik heb.

³⁹Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.

⁴⁰En als Hij dit zeide, toonde Hij hun de handen en de voeten.

⁴⁰И ово рекавши показа им руке и ноге.

⁴¹En toen zij het van blijdschap nog niet geloofden, en zich verwonderden, zeide Hij tot hen: Hebt gij hier iets om te eten?

⁴¹А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?

⁴²En zij gaven Hem een stuk van een gebraden vis, en van honigraten.

⁴²А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.

⁴³En Hij nam het, en at het voor hun ogen.

⁴³И узевши изједе пред њима.

⁴⁴En Hij zeide tot hen: Dit zijn de woorden, die Ik tot u sprak, als Ik nog met u was, namelijk dat het alles moest vervuld worden, wat van Mij geschreven is in de Wet van Mozes, en de Profeten, en Psalmen.

⁴⁴И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.

⁴⁵Toen opende Hij hun verstand, opdat zij de Schriften verstonden.

⁴⁵Тада им отвори ум да разумеју писмо.

⁴⁶En zeide tot hen: Alzo is er geschreven, en alzo moest de Christus lijden, en van de doden opstaan ten derden dage.

⁴⁶И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;

⁴⁷En in Zijn Naam gepredikt worden bekering en vergeving der zonden, onder alle volken, beginnende van Jeruzalem.

⁴⁷И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.

⁴⁸En gij zijt getuigen van deze dingen.

⁴⁸А ви сте сведоци овоме.

⁴⁹En ziet, Ik zende de belofte Mijns Vaders op u; maar blijft gij in de stad Jeruzalem, totdat gij zult aangedaan zijn met kracht uit de hoogte.

⁴⁹И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.

⁵⁰En Hij leidde hen buiten tot aan Bethanie, en Zijn handen opheffende, zegende Hij hen.

⁵⁰И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.

⁵¹En het geschiedde, als Hij hen zegende, dat Hij van hen scheidde, en werd opgenomen in den hemel.

⁵¹И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.

⁵²En zij aanbaden Hem, en keerden weder naar Jeruzalem met grote blijdschap.

⁵²И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.

⁵³En zij waren allen tijd in den tempel, lovende en dankende God. Amen.

⁵³И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.