¹In den beginne was het Woord, en het Woord was bij God, en het Woord was God.

¹У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.

²Dit was in den beginne bij God.

²Она беше у почетку у Бога.

³Alle dingen zijn door Hetzelve gemaakt, en zonder Hetzelve is geen ding gemaakt, dat gemaakt is.

³Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.

⁴In Hetzelve was het Leven, en het Leven was het Licht der mensen.

⁴У Њој беше живот, и живот беше видело људима.

⁵En het Licht schijnt in de duisternis, en de duisternis heeft hetzelve niet begrepen.

⁵И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе.

⁶Er was een mens van God gezonden, wiens naam was Johannes.

⁶Посла Бог човека по имену Јована.

⁷Deze kwam tot een getuigenis, om van het Licht te getuigen, opdat zij allen door hem geloven zouden.

⁷Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ.

⁸Hij was het Licht niet, maar was gezonden, opdat hij van het Licht getuigen zou.

⁸Он не беше Видело, него да сведочи за Видело.

⁹Dit was het waarachtige Licht, Hetwelk verlicht een iegelijk mens, komende in de wereld.

⁹Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.

¹⁰Hij was in de wereld, en de wereld is door Hem gemaakt; en de wereld heeft Hem niet gekend.

¹⁰На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна.

¹¹Hij is gekomen tot het Zijne, en de Zijnen hebben Hem niet aangenomen.

¹¹К својима дође, и своји Га не примише.

¹²Maar zovelen Hem aangenomen hebben, dien heeft Hij macht gegeven kinderen Gods te worden, namelijk die in Zijn Naam geloven;

¹²А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово,

¹³Welke niet uit den bloede, noch uit den wil des vleses, noch uit den wil des mans, maar uit God geboren zijn.

¹³Који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.

¹⁴En het Woord is vlees geworden, en heeft onder ons gewoond (en wij hebben Zijn heerlijkheid aanschouwd, een heerlijkheid als des Eniggeborenen van den Vader), vol van genade en waarheid.

¹⁴И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.

¹⁵Johannes getuigt van Hem, en heeft geroepen, zeggende: Deze was het, van Welken ik zeide: Die na mij komt, is voor mij geworden, want Hij was eer dan ik.

¹⁵Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше.

¹⁶En uit Zijn volheid hebben wij allen ontvangen, ook genade voor genade.

¹⁶И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.

¹⁷Want de wet is door Mozes gegeven, de genade en de waarheid is door Jezus Christus geworden.

¹⁷Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.

¹⁸Niemand heeft ooit God gezien; de eniggeboren Zoon, Die in den schoot des Vaders is, Die heeft Hem ons verklaard.

¹⁸Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави.

¹⁹En dit is de getuigenis van Johannes, toen de Joden enige priesters en Levieten afzonden van Jeruzalem, opdat zij hem zouden vragen: Wie zijt gij?

¹⁹И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?

²⁰En hij beleed en loochende het niet; en beleed: Ik ben de Christus niet.

²⁰И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос.

²¹En zij vraagden hem: Wat dan? Zijt gij Elias? En hij zeide: Ik ben die niet. Zijt gij de profeet? En hij antwoordde: Neen.

²¹И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам.

²²Zij zeiden dan tot hem: Wie zijt gij? opdat wij antwoord geven mogen dengenen, die ons gezonden hebben; wat zegt gij van uzelven?

²²А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе?

²³Hij zeide: Ik ben de stem des roependen in de woestijn: Maakt den weg des Heeren recht, gelijk Jesaja, de profeet, gesproken heeft.

²³Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.

²⁴En de afgezondenen waren uit de Farizeen;

²⁴И беху посланици од фарисеја,

²⁵En zij vraagden hem en spraken tot hem: Waarom doopt gij dan, zo gij de Christus niet zijt, noch Elias, noch de profeet?

²⁵И запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк?

²⁶Johannes antwoordde hun, zeggende: Ik doop met water, maar Hij staat midden onder ulieden, Dien gij niet kent;

²⁶Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.

²⁷Dezelve is het, Die na mij komt, Welke voor mij geworden is, Wien ik niet waardig ben, dat ik Zijn schoenriem zou ontbinden.

²⁷Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој.

²⁸Deze dingen zijn geschied in Bethabara, over de Jordaan, waar Johannes was dopende.

²⁸Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше.

²⁹Des anderen daags zag Johannes Jezus tot zich komende, en zeide: Zie het Lam Gods, Dat de zonde der wereld wegneemt!

²⁹А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.

³⁰Deze is het, van Welken ik gezegd heb: Na mij komt een Man, Die voor mij geworden is, want Hij was eer dan ik.

³⁰Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше.

³¹En ik kende Hem niet; maar opdat Hij aan Israel zou geopenbaard worden, daarom ben ik gekomen, dopende met het water.

³¹И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.

³²En Johannes getuigde, zeggende: Ik heb den Geest zien nederdalen uit den hemel, gelijk een duif, en bleef op Hem.

³²И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему.

³³En ik kende Hem niet; maar Die mij gezonden heeft, om te dopen met water, Die had mij gezegd: Op Welken gij den Geest zult zien nederdalen, en op Hem blijven, Deze is het, Die met den Heiligen Geest doopt.

³³И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим.

³⁴En ik heb gezien, en heb getuigd, dat Deze de Zoon van God is.

³⁴И ја видех и засведочих да је овај Син Божји.

³⁵Des anderen daags wederom stond Johannes, en twee uit zijn discipelen.

³⁵А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових,

³⁶En ziende op Jezus, daar wandelende, zeide hij: Ziet, het Lam Gods!

³⁶И видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије.

³⁷En die twee discipelen hoorden hem dat spreken, en zij volgden Jezus.

³⁷И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.

³⁸En Jezus Zich omkerende, en ziende hen volgen, zeide tot hen:

³⁸А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш?

³⁹Wat zoekt gij? En zij zeiden tot Hem: Rabbi! (hetwelk is te zeggen, overgezet zijnde, Meester) waar woont Gij?

³⁹И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата.

⁴⁰Hij zeide tot hen: Komt en ziet! Zij kwamen en zagen, waar Hij woonde, en bleven dien dag bij Hem. En het was omtrent de tiende ure.

⁴⁰А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра;

⁴¹Andreas, de broeder van Simon Petrus, was een van de twee, die het van Johannes gehoord hadden, en Hem gevolgd waren.

⁴¹Он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.

⁴²Deze vond eerst zijn broeder Simon, en zeide tot hem: Wij hebben gevonden den Messias, hetwelk is, overgezet zijnde, de Christus.

⁴²И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.

⁴³En hij leidde hem tot Jezus. En Jezus, hem aanziende, zeide: Gij zijt Simon, de zoon van Jonas; gij zult genaamd worden Cefas, hetwelk overgezet wordt Petrus.

⁴³А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.

⁴⁴Des anderen daags wilde Jezus heengaan naar Galilea, en vond Filippus, en zeide tot hem: Volg Mij.

⁴⁴А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог.

⁴⁵Filippus nu was van Bethsaida, uit de stad van Andreas en Petrus.

⁴⁵Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета.

⁴⁶Filippus vond Nathanael en zeide tot hem: Wij hebben Dien gevonden, van Welken Mozes in de wet geschreven heeft, en de profeten, namelijk Jezus, den zoon van Jozef, van Nazareth.

⁴⁶И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види.

⁴⁷En Nathanael zeide tot hem: Kan uit Nazareth iets goeds zijn? Filippus zeide tot hem: Kom en zie.

⁴⁷А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.

⁴⁸Jezus zag Nathanael tot Zich komen, en zeide tot hem: Zie, waarlijk een Israeliet, in welken geen bedrog is.

⁴⁸Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом.

⁴⁹Nathanael zeide tot Hem: Van waar kent Gij mij? Jezus antwoordde en zeide tot hem: Eer u Filippus riep, daar gij onder den vijgeboom waart, zag Ik u.

⁴⁹Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.

⁵⁰Nathanael antwoordde en zeide tot Hem: Rabbi! Gij zijt de Zone Gods, Gij zijt de Koning Israels.

⁵⁰Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог.

⁵¹Jezus antwoordde en zeide tot hem: Omdat Ik u gezegd heb: Ik zag u onder de vijgeboom, zo gelooft gij; gij zult grotere dingen zien dan deze. [ (John 1:52) En Hij zeide tot hem: Voorwaar, voorwaar zeg Ik ulieden: Van nu aan zult gij den hemel zien geopend, en de engelen Gods opklimmende en nederdalende op den Zoon des mensen. ]

⁵¹И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем.