¹Toen kwamen tot Jezus enige Schriftgeleerden en Farizeen, die van Jeruzalem waren, zeggende:

¹Тада приступише к Исусу књижевници и фарисеји од Јерусалима говорећи:

²Waarom overtreden Uw discipelen de inzetting der ouden? Want zij wassen hun handen niet, wanneer zij brood zullen eten.

²Зашто ученици твоји преступају обичаје старих? Јер не умивају руке своје кад хлеб једу.

³Maar Hij, antwoordende, zeide tot hen: Waarom overtreedt ook gij het gebod Gods, door uw inzetting?

³А Он одговарајући рече им: Зашто и ви преступате заповест Божју за обичаје своје?

⁴Want God heeft geboden, zeggende: Eert uwen vader en moeder, en: Wie vader of moeder vloekt, die zal de dood sterven.

⁴Јер Бог заповеда говорећи: Поштуј оца и матер; и који опсује оца или матер смрћу да умре.

⁵Maar gij zegt: Zo wie tot vader of moeder zal zeggen: Het is een gave, zo wat u van mij zou kunnen ten nutte komen; en zijn vader of zijn moeder geenszins zal eren, die voldoet.

⁵А ви кажете: Ако који рече оцу или матери: Прилог је чим бих ти ја могао помоћи;

⁶En gij hebt alzo Gods gebod krachteloos gemaakt door uw inzetting.

⁶Може и да не поштује оца свог или матере. И укидосте заповест Божју за обичаје своје.

⁷Gij geveinsden! Wel heeft Jesaja van u geprofeteerd, zeggende:

⁷Лицемери! Добро је за вас пророковао Исаија говорећи:

⁸Dit volk genaakt Mij met hun mond, en eert Mij met de lippen, maar hun hart houdt zich verre van Mij;

⁸Ови људи приближавају се к мени устима својим, и уснама поштују ме; а срце њихово далеко стоји од мене.

⁹Doch tevergeefs eren zij Mij, lerende leringen, die geboden van mensen zijn.

⁹Но залуду ме поштују учећи наукама и заповестима људским.

¹⁰En als Hij de schare tot Zich geroepen had, zeide Hij tot hen: Hoort en verstaat.

¹⁰И дозвавши људе, рече им: Слушајте и разумите.

¹¹Hetgeen ten monde ingaat, ontreinigt den mens niet; maar hetgeen ten monde uitgaat, dat ontreinigt den mens.

¹¹Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека.

¹²Toen kwamen Zijn discipelen tot Hem, en zeiden tot Hem: Weet Gij wel, dat de Farizeen deze rede horende, geergerd zijn geweest?

¹²Тада приступише ученици Његови и рекоше Му: Знаш ли да фарисеји чувши ту реч саблазнише се?

¹³Maar Hij, antwoordende zeide: Alle plant, die Mijn hemelse Vader niet geplant heeft, zal uitgeroeid worden.

¹³А Он одговарајући рече: Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искорениће се.

¹⁴Laat hen varen; zij zijn blinde leidslieden der blinden. Indien nu de blinde den blinde leidt, zo zullen zij beiden in de gracht vallen.

¹⁴Оставите их: они су слепе вође слепцима; а слепац слепца ако води, оба ће у јаму пасти.

¹⁵En Petrus, antwoordende, zeide tot Hem: Verklaar ons deze gelijkenis.

¹⁵А Петар одговарајући рече Му: Кажи нам причу ову.

¹⁶Maar Jezus zeide: Zijt ook gijlieden alsnog onwetende?

¹⁶А Исус рече: Еда ли сте и ви још неразумни?

¹⁷Verstaat gij nog niet, dat al wat ten monde ingaat, in de buik komt, en in de heimelijkheid wordt uitgeworpen?

¹⁷Зар још не знате да све што улази у уста у трбух иде, и избацује се напоље?

¹⁸Maar die dingen, die ten monde uitgaan, komen voort uit het hart, en dezelve ontreinigen den mens.

¹⁸А шта излази из уста из срца излази, и оно погани човека.

¹⁹Want uit het hart komen voort boze bedenkingen, doodslagen, overspelen, hoererijen, dieverijen, valse getuigenissen, lasteringen.

¹⁹Јер од срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, курварства, крађе, лажна сведочанства, хуле на Бога.

²⁰Deze dingen zijn het, die den mens ontreinigen; maar het eten met ongewassen handen ontreinigt den mens niet.

²⁰И ово је што погани човека, а неумивеним рукама јести не погани човека.

²¹En Jezus van daar gaande, vertrok naar de delen van Tyrus en Sidon.

²¹И изишавши оданде Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.

²²En ziet, een Kananese vrouw, uit die landpalen komende, riep tot Hem, zeggende: Heere! Gij Zone Davids, ontferm U mijner! mijn dochter is deerlijk van den duivel bezeten.

²²И гле, жена Хананејка изађе из оних крајева, и повика к Њему говорећи: Помилуј ме Господе сине Давидов! Моју кћер врло мучи ђаво.

²³Doch Hij antwoordde haar niet een woord. En Zijn discipelen, tot Hem komende, baden Hem, zeggende: Laat haar van U; want zij roept ons na.

²³А Он јој не одговори ни речи. И приступивши ученици Његови мољаху Га говорећи: Отпусти је, како виче за нама.

²⁴Maar Hij, antwoordende, zeide: Ik ben niet gezonden, dan tot de verloren schapen van het huis Israels.

²⁴А Он одговарајући рече: Ја сам послан само к изгубљеним овцама дома Израиљевог.

²⁵En zij kwam en aanbad Hem, zeggende: Heere, help mij!

²⁵А она приступивши поклони Му се говорећи: Господе помози ми!

²⁶Doch Hij antwoordde en zeide: Het is niet betamelijk het brood der kinderen te nemen, en den hondekens voor te werpen.

²⁶А Он одговарајући рече: Није добро узети од деце хлеб и бацити псима.

²⁷En zij zeide: Ja, Heere! doch de hondekens eten ook van de brokjes die er vallen van de tafel hunner heren.

²⁷А она рече: Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају с трпезе њихових господара.

²⁸Toen antwoordde Jezus, en zeide tot haar: O vrouw! groot is uw geloof; u geschiede, gelijk gij wilt. En haar dochter werd gezond van diezelfde ure.

²⁸Тада одговори Исус, и рече јој: О жено! Велика је вера твоја; нека ти буде како хоћеш. И оздрави кћи њена од оног часа.

²⁹En Jezus, van daar vertrekkende, kwam aan de zee van Galilea, en klom op den berg, en zat daar neder.

²⁹И отишавши Исус оданде, дође к мору галилејском, и попевши се на гору, седе онде.

³⁰En vele scharen zijn tot Hem gekomen, hebbende bij zich kreupelen, blinden, stommen, lammen, en vele anderen, en wierpen ze voor de voeten van Jezus; en Hij genas dezelve.

³⁰И приступише к Њему људи многи који имаху са собом хромих, слепих, немих, узетих и других многих, и положише их к ногама Исусовим, и исцели их,

³¹Alzo dat de scharen zich verwonderden, ziende de stommen sprekende, de lammen gezond, de kreupelen wandelende, en de blinden ziende; en zij verheerlijkten den God Israels.

³¹Тако да се народ дивљаше, видећи неме где говоре, узете здраве, хроме где иду, и слепе где гледају; и хвалише Бога Израиљевог.

³²En Jezus, Zijn discipelen tot Zich geroepen hebbende, zeide: Ik word innerlijk met ontferming bewogen over de schare, omdat zij nu drie dagen bij Mij gebleven zijn, en hebben niet wat zij eten zouden; en Ik wil hen niet nuchteren van Mij laten, opdat zij op den weg niet bezwijken.

³²А Исус дозвавши ученике своје рече: Жао ми је овог народа, јер већ три дана стоје код мене и немају шта јести; а нисам их рад отпустити гладне да не ослабе на путу.

³³En Zijn discipelen zeiden tot Hem: Van waar zullen wij zovele broden in de woestijn bekomen, dat wij zulk een grote schare zouden verzadigen?

³³И рекоше Му ученици Његови: Откуда нам у пустињи толики хлеб да се насити толики народ?

³⁴En Jezus zeide tot hen: Hoevele broden hebt gij? Zij zeiden: Zeven, en weinige visjes.

³⁴И рече им Исус: Колико хлебова имате? А они рекоше: Седам, и мало рибице.

³⁵En Hij gebood den scharen neder te zitten op de aarde.

³⁵И заповеди народу да поседају по земљи.

³⁶En Hij nam de zeven broden en de vissen, en als Hij gedankt had, brak Hij ze, en gaf ze Zijn discipelen; en de discipelen gaven ze aan de schare.

³⁶И узевши оних седам хлебова и рибе, и давши хвалу, преломи, и даде ученицима својим, а ученици народу.

³⁷En zij aten allen en werden verzadigd, en zij namen op, het overschot der brokken, zeven volle manden.

³⁷И једоше сви, и наситише се; и накупише комада што претече седам котарица пуних.

³⁸En die daar gegeten hadden, waren vier duizend mannen, zonder de vrouwen en kinderen.

³⁸А оних што су јели беше четири хиљаде људи, осим жена и деце.

³⁹En de scharen van Zich gelaten hebbende, ging Hij in het schip, en kwam in de landpalen van Magdala.

³⁹И отпустивши народ уђе у лађу, и дође у околине магдалске.