¹De spreuken van Salomo, den zoon van David, den koning van Israel,

¹Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,

²Om wijsheid en tucht te weten; om te verstaan redenen des verstands;

²Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,

³Om aan te nemen onderwijs van goed verstand, gerechtigheid, en recht, en billijkheden;

³Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,

⁴Om den slechten kloekzinnigheid te geven, den jongeling wetenschap en bedachtzaamheid.

⁴Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.

⁵Die wijs is, zal horen, en zal in lere toenemen; en die verstandig is, zal wijzen raad bekomen.

⁵Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,

⁶Om te verstaan een spreuk en de uitlegging, de woorden der wijzen en hun raadselen.

⁶Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.

⁷De vrees des HEEREN is het beginsel der wetenschap; de dwazen verachten wijsheid en tucht.

⁷Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.

⁸Mijn zoon! hoor de tucht uws vaders, en verlaat de leer uwer moeder niet;

⁸Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.

⁹Want zij zullen uw hoofd een aangenaam toevoegsel zijn, en ketenen aan uw hals.

⁹Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.

¹⁰Mijn zoon! indien de zondaars u aanlokken, bewillig niet;

¹⁰Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;

¹¹Indien zij zeggen: Ga met ons, laat ons loeren op bloed, ons versteken tegen den onschuldige, zonder oorzaak;

¹¹Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;

¹²Laat ons hen levend verslinden, als het graf; ja, geheel en al, gelijk die in den kuil nederdalen;

¹²Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;

¹³Alle kostelijk goed zullen wij vinden, onze huizen zullen wij met roof vullen.

¹³Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;

¹⁴Gij zult uw lot midden onder ons werpen; wij zullen allen een buidel hebben.

¹⁴Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;

¹⁵Mijn zoon! wandel niet met hen op den weg; weer uw voet van hun pad.

¹⁵Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.

¹⁶Want hun voeten lopen ten boze; en zij haasten zich om bloed te storten.

¹⁶Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.

¹⁷Zekerlijk, het net wordt tevergeefs gespreid voor de ogen van allerlei gevogelte;

¹⁷Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;

¹⁸En deze loeren op hun eigen bloed, en versteken zich tegen hun zielen.

¹⁸А они вребају своју крв и заседају својој души.

¹⁹Zo zijn de paden van een iegelijk, die gierigheid pleegt; zij zal de ziel van haar meester vangen.

¹⁹Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.

²⁰De opperste Wijsheid roept overluid daar buiten; Zij verheft haar stem op de straten.

²⁰Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;

²¹Zij roept in het voorste der woelingen; aan de deuren der poorten spreekt Zij Haar redenen in de stad;

²¹У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;

²²Gij slechten! hoe lang zult gij de slechtigheid beminnen, en de spotters voor zich de spotternij begeren, en de zotten wetenschap haten?

²²Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?

²³Keert u tot Mijn bestraffing; ziet, Ik zal Mijn Geest ulieden overvloediglijk uitstorten; Ik zal Mijn woorden u bekend maken.

²³Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.

²⁴Dewijl Ik geroepen heb, en gijlieden geweigerd hebt; Mijn hand uitgestrekt heb, en er niemand was, die opmerkte;

²⁴Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,

²⁵En gij al Mijn raad verworpen, en Mijn bestraffing niet gewild hebt;

²⁵Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;

²⁶Zo zal Ik ook in ulieder verderf lachen; Ik zal spotten, wanneer uw vreze komt.

²⁶Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;

²⁷Wanneer uw vreze komt gelijk een verwoesting, en uw verderf aankomt als een wervelwind; wanneer u benauwdheid en angst overkomt;

²⁷Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

²⁸Dan zullen zij tot Mij roepen, maar Ik zal niet antwoorden; zij zullen Mij vroeg zoeken, maar zullen Mij niet vinden;

²⁸Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.

²⁹Daarom, dat zij de wetenschap gehaat hebben, en de vreze des HEEREN niet hebben verkoren.

²⁹Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;

³⁰Zij hebben in Mijn raad niet bewilligd; al Mijn bestraffingen hebben zij versmaad;

³⁰Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.

³¹Zo zullen zij eten van de vrucht van hun weg, en zich verzadigen met hun raadslagen.

³¹Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.

³²Want de afkering der slechten zal hen doden, en de voorspoed der zotten zal hen verderven.

³²Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.

³³Maar die naar Mij hoort, zal zeker wonen, en hij zal gerust zijn van de vreze des kwaads.

³³Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.