¹Mijn zoon! zo gij mijn redenen aanneemt, en mijn geboden bij u weglegt;

¹Сине мој, ако примиш речи моје, и заповести моје сахраниш код себе,

²Om uw oren naar wijsheid te doen opmerken; zo gij uw hart tot verstandigheid neigt;

²Да пази ухо твоје на мудрост, и пригнеш срце своје к разуму,

³Ja, zo gij tot het verstand roept, uw stem verheft tot de verstandigheid;

³Ако призовеш мудрост, и к разуму подигнеш глас свој,

⁴Zo gij haar zoekt als zilver, en naspeurt als verborgen schatten;

⁴Ако га устражиш као сребро, и као сакривено благо ако добро устражиш;

⁵Dan zult gij de vreze des HEEREN verstaan, en zult de kennis van God vinden.

⁵Тада ћеш разумети страх Господњи, и познање Божије наћи ћеш.

⁶Want de HEERE geeft wijsheid; uit Zijn mond komt kennis en verstand.

⁶Јер Господ даје мудрост, из Његових уста долази знање и разум.

⁷Hij legt weg voor de oprechten een bestendig wezen; Hij is een Schild dengenen, die oprechtelijk wandelen;

⁷Чува правима шта доиста јесте, штит је онима који ходе у безазлености,

⁸Opdat zij de paden des rechts houden; en Hij zal den weg Zijner gunstgenoten bewaren.

⁸Да би се држали стаза правих, а Он чува пут светаца својих.

⁹Dan zult gij verstaan gerechtigheid, en recht, en billijkheden, en alle goed pad.

⁹Тада ћеш разумети правду и суд и шта је право, и сваки добри пут.

¹⁰Als de wijsheid in uw hart zal gekomen zijn, en de wetenschap voor uw ziel zal liefelijk zijn;

¹⁰Кад дође мудрост у срце твоје, и знање омили души твојој,

¹¹Zo zal de bedachtzaamheid over u de wacht houden, de verstandigheid zal u behoeden;

¹¹Помњивост ће пазити на те, разум ће те чувати,

¹²Om u te redden van den kwaden weg, van den man, die verkeerdheden spreekt;

¹²Избављајући те од зла пута, од људи који говоре опаке ствари,

¹³Van degenen, die de paden der oprechtheid verlaten, om te gaan in de wegen der duisternis;

¹³Који остављају праве путе да иду путевима мрачним,

¹⁴Die blijde zijn in het kwaad doen, zich verheugen in de verkeerdheden des kwaden;

¹⁴Који се радују зло чинећи, и играју у злим опачинама;

¹⁵Welker paden verkeerd zijn, en afwijkende in hun sporen;

¹⁵Којих су путеви криви, и сами су опаки на стазама својим;

¹⁶Om u te redden van de vreemde vrouw, van de onbekende, die met haar redenen vleit;

¹⁶Избављајући те од жене туђе, од туђинке, која ласка својим речима,

¹⁷Die den leidsman harer jonkheid verlaat, en het verbond haars Gods vergeet;

¹⁷Која оставља вођу младости своје, и заборавља завет Бога свог.

¹⁸Want haar huis helt naar den dood, en haar paden naar de overledenen.

¹⁸Јер к смрти води дом њен, и к мртвима стазе њене.

¹⁹Allen die tot haar ingaan, zullen niet wederkomen, en zullen de paden des levens niet aantreffen;

¹⁹Ко год уђе к њој не враћа се, нити излази на пут животни.

²⁰Opdat gij wandelt op den weg der goeden, en houdt de paden der rechtvaardigen.

²⁰Зато ходи путем добрих, и држи се стаза праведничких.

²¹Want de vromen zullen de aarde bewonen, en de oprechten zullen daarin overblijven;

²¹Јер ће праведници наставати на земљи, и безазлени ће остати на њој.

²²Maar de goddelozen zullen van de aarde uitgeroeid worden, en de trouwelozen zullen er van uitgerukt worden.

²²А безбожни ће се истребити са земље, и безаконици ће се ишчупати из ње.