¹Elke wijze vrouw bouwt haar huis; maar die zeer dwaas is, breekt het af met haar handen.

¹Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.

²Die in zijn oprechtheid wandelt, vreest den HEERE; maar die afwijkt in zijn wegen, veracht Hem.

²Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.

³In den mond des dwazen is een roede des hoogmoeds; maar de lippen der wijzen bewaren hen.

³У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.

⁴Als er geen ossen zijn, zo is de krib rein; maar door de kracht van den os is der inkomsten veel.

⁴Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.

⁵Een waarachtig getuige zal niet liegen; maar een vals getuige blaast leugens.

⁵Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.

⁶De spotter zoekt wijsheid, en er is gene; maar de wetenschap is voor den verstandige licht.

⁶Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.

⁷Ga weg van de tegenwoordigheid eens zotten mans; want gij zoudt bij hem geen lippen der wetenschap merken.

⁷Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.

⁸De wijsheid des kloekzinnigen is zijn weg te verstaan; maar dwaasheid der zotten is bedriegerij.

⁸Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.

⁹Elke dwaas zal de schuld verbloemen; maar onder de oprechten is goedwilligheid.

⁹Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.

¹⁰Het hart kent zijn eigen bittere droefheid; en een vreemde zal zich met deszelfs blijdschap niet vermengen.

¹⁰Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.

¹¹Het huis der goddelozen zal verdelgd worden; maar de tent der oprechten zal bloeien.

¹¹Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.

¹²Er is een weg, die iemand recht schijnt; maar het laatste van dien zijn wegen des doods.

¹²Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.

¹³Het hart zal ook in het lachen smart hebben; en het laatste van die blijdschap is droefheid.

¹³И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.

¹⁴Die afkerig van hart is, zal van zijn wegen verzadigd worden; maar een goed man van zichzelven.

¹⁴Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.

¹⁵De slechte gelooft alle woord; maar de kloekzinnige merkt op zijn gang.

¹⁵Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.

¹⁶De wijze vreest, en wijkt van het kwade; maar de zot is oplopende toornig, en zorgeloos.

¹⁶Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.

¹⁷Die haastig is tot toorn, zal dwaasheid doen; en een man van schandelijke verdichtselen zal gehaat worden.

¹⁷Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.

¹⁸De slechten erven dwaasheid; maar de kloekzinnigen zullen zich met wetenschap kronen.

¹⁸Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.

¹⁹De kwaden buigen voor het aangezicht der goeden neder, en de goddelozen voor de poorten des rechtvaardigen.

¹⁹Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.

²⁰De arme wordt zelfs van zijn vriend gehaat; maar de liefhebbers des rijken zijn vele.

²⁰Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.

²¹Die zijn naaste veracht, zondigt; maar die zich der nederigen ontfermt, die is welgelukzalig.

²¹Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.

²²Dwalen zij niet, die kwaad stichten? Maar weldadigheid en trouw is voor degenen, die goed stichten.

²²Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.

²³In allen smartelijke arbeid is overschot; maar het woord der lippen strekt alleen tot gebrek.

²³У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.

²⁴Der wijzen kroon is hun rijkdom; de dwaasheid der zotten is dwaasheid.

²⁴Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.

²⁵Een waarachtig getuige redt de zielen; maar die leugens blaast, is een bedrieger.

²⁵Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.

²⁶In de vreze des HEEREN is een sterk vertrouwen, en Hij zal Zijn kinderen een Toevlucht wezen.

²⁶У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.

²⁷De vreze des HEEREN is een springader des levens, om af te wijken van de strikken des doods.

²⁷Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.

²⁸In de menigte des volks is des konings heerlijkheid; maar in gebrek van volk is eens vorsten verstoring.

²⁸У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.

²⁹De lankmoedige is groot van verstand; maar die haastig is van gemoed, verheft de dwaasheid.

²⁹Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.

³⁰Een gezond hart is het leven des vleses; maar nijd is verrotting der beenderen.

³⁰Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.

³¹Die den arme verdrukt, smaadt deszelfs Maker; maar die zich des nooddruftigen ontfermt, eert Hem.

³¹Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.

³²De goddeloze zal heengedreven worden in zijn kwaad; maar de rechtvaardige betrouwt zelfs in zijn dood.

³²За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.

³³Wijsheid rust in het hart des verstandigen; maar wat in het binnenste der zotten is, wordt bekend.

³³Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.

³⁴Gerechtigheid verhoogt een volk, maar de zonde is een schandvlek der natien.

³⁴Правда подиже народ, а грех је срамота народима.

³⁵Het welbehagen des konings is over een verstandigen knecht; maar zijn verbolgenheid zal zijn over dengene, die beschaamd maakt.

³⁵Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.