¹Een zacht antwoord keert de grimmigheid af; maar een smartend woord doet den toorn oprijzen.

¹Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.

²De tong der wijzen maakt de wetenschap goed; maar de mond der zotten stort overvloediglijk dwaasheid uit.

²Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.

³De ogen des HEEREN zijn in alle plaatsen, beschouwende de kwaden en de goeden.

³Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.

⁴De medicijn der tong is een boom des levens; maar de verkeerdheid in dezelve is een breuk in den geest.

⁴Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.

⁵Een dwaas zal de tucht zijns vaders versmaden; maar die de bestraffing waarneemt, zal kloekzinniglijk handelen.

⁵Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.

⁶In het huis des rechtvaardigen is een grote schat; maar in des goddelozen inkomst is beroerte.

⁶У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.

⁷De lippen der wijzen zullen de wetenschap uitstrooien; maar het hart der zotten niet alzo.

⁷Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.

⁸Het offer der goddelozen is den HEERE een gruwel; maar het gebed der oprechten is Zijn welgevallen.

⁸Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.

⁹De weg der goddelozen is den HEERE een gruwel; maar dien, die de gerechtigheid najaagt, zal Hij liefhebben.

⁹Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.

¹⁰De tucht is onaangenaam voor dengene die het pad verlaat; en die de bestraffing haat, zal sterven.

¹⁰Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.

¹¹De hel en het verderf zijn voor den HEERE; hoeveel te meer de harten van des mensenkinderen?

¹¹Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих.

¹²De spotter zal niet liefhebben, die hem bestraft; hij zal niet gaan tot de wijzen.

¹²Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.

¹³Een vrolijk hart zal het aangezicht blijde maken; maar door de smart des harten wordt de geest verslagen.

¹³Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.

¹⁴Een verstandig hart zal de wetenschap opzoeken; maar de mond der zotten zal met dwaasheid gevoed worden.

¹⁴Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.

¹⁵Al de dagen des bedrukten zijn kwaad; maar een vrolijk hart is een gedurige maaltijd.

¹⁵Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.

¹⁶Beter is weinig met de vreze des HEEREN, dan een grote schat, en onrust daarbij.

¹⁶Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.

¹⁷Beter is een gerecht van groen moes, waar ook liefde is, dan een gemeste os, en haat daarbij.

¹⁷Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.

¹⁸Een grimmig man zal gekijf verwekken; maar de lankmoedige zal den twist stillen.

¹⁸Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.

¹⁹De weg des luiaards is als een doornheg; maar het pad der oprechten is wel gebaand.

¹⁹Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.

²⁰Een wijs zoon zal den vader verblijden; maar een zot mens veracht zijn moeder.

²⁰Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.

²¹De dwaasheid is den verstandeloze blijdschap; maar een man van verstand zal recht wandelen.

²¹Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.

²²De gedachten worden vernietigd, als er geen raad is; maar door veelheid der raadslieden zal elkeen bestaan.

²²Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.

²³Een man heeft blijdschap in het antwoord zijns monds; en hoe goed is een woord op zijn tijd!

²³Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!

²⁴De weg des levens is den verstandige naar boven; opdat hij afwijke van de hel, beneden.

²⁴Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо.

²⁵Het huis der hovaardigen zal de HEERE afrukken; maar de landpale der weduwe zal Hij vastzetten.

²⁵Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.

²⁶Des bozen gedachten zijn den HEERE een gruwel; maar der reinen zijn liefelijke redenen.

²⁶Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.

²⁷Die gierigheid pleegt, beroert zijn huis; maar die geschenken haat, zal leven.

²⁷Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.

²⁸Het hart des rechtvaardigen bedenkt zich, om te antwoorden; maar de mond der goddelozen zal overvloediglijk kwade dingen uitstorten.

²⁸Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.

²⁹De HEERE is ver van de goddelozen; maar het gebed der rechtvaardigen zal Hij verhoren.

²⁹Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.

³⁰Het licht der ogen verblijdt het hart; een goed gerucht maakt het gebeente vet.

³⁰Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.

³¹Het oor, dat de bestraffing des levens hoort, zal in het midden der wijzen vernachten.

³¹Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.

³²Die de tucht verwerpt, die versmaadt zijn ziel; maar die de bestraffing hoort, krijgt verstand.

³²Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.

³³De vreze des HEEREN is de tucht der wijsheid; en de nederigheid gaat voor de eer.

³³Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.