¹Een gebed des verdrukten, als hij overstelpt is, en zijn klacht uitstort voor het aangezicht des HEEREN.

¹Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.

²O HEERE! hoor mijn gebed, en laat mijn geroep tot U komen.

²Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.

³Verberg Uw aangezicht niet voor mij, neig Uw oor tot mij ten dage mijner benauwdheid; ten dagen als ik roep, verhoor mij haastelijk.

³Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.

⁴Want mijn dagen zijn vergaan als rook, en mijn gebeenten zijn uitgebrand als een haard.

⁴Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.

⁵Mijn hart is geslagen en verdord als gras, zodat ik vergeten heb mijn brood te eten.

⁵Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.

⁶Mijn gebeente kleeft aan mijn vlees, vanwege de stem mijns zuchtens.

⁶Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.

⁷Ik ben een roerdomp der woestijn gelijk geworden, ik ben geworden als een steenuil der wildernissen.

⁷Не спавам, и седим као птица без друга на крову.

⁸Ik waak, en ben geworden als een eenzame mus op het dak.

⁸Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.

⁹Mijn vijanden smaden mij al den dag; die tegen mij razen, zweren bij mij.

⁹Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.

¹⁰Want ik eet as als brood, en vermeng mijn drank met tranen.

¹⁰Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.

¹¹Vanwege Uw verstoordheid en Uw groten toorn; want Gij hebt mij verheven, en mij weder nedergeworpen.

¹¹Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.

¹²Mijn dagen zijn als een afgaande schaduw, en ik verdor als gras.

¹²А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.

¹³Maar Gij, HEERE! blijft in eeuwigheid, en Uw gedachtenis van geslacht tot geslacht.

¹³Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;

¹⁴Gij zult opstaan, Gij zult U ontfermen over Sion, want de tijd om haar genadig te zijn, want de bestemde tijd is gekomen.

¹⁴Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.

¹⁵Want Uw knechten hebben een welgevallen aan haar stenen, en hebben medelijden met haar gruis.

¹⁵Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;

¹⁶Dan zullen de heidenen den Naam des HEEREN vrezen, en alle koningen der aarde Uw heerlijkheid.

¹⁶Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;

¹⁷Als de HEERE Sion zal opgebouwd hebben, in Zijn heerlijkheid zal verschenen zijn,

¹⁷Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.

¹⁸Zich gewend zal hebben tot het gebed desgenen, die gans ontbloot is, en niet versmaad hebben hunlieder gebed;

¹⁸Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.

¹⁹Dat zal geschreven worden voor het navolgende geslacht; en het volk, dat geschapen zal worden, zal den HEERE loven;

¹⁹Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.

²⁰Omdat Hij uit de hoogte Zijns heiligdoms zal hebben nederwaarts gezien; dat de HEERE uit den hemel op de aarde geschouwd zal hebben;

²⁰Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;

²¹Om het zuchten der gevangenen te horen, om los te maken de kinderen des doods;

²¹Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,

²²Opdat men den Naam des HEEREN vertelle te Sion, en Zijn lof te Jeruzalem;

²²Кад се скупе народи и царства да служе Господу.

²³Wanneer de volken samen zullen vergaderd worden, ook de koninkrijken, om den HEERE te dienen.

²³Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.

²⁴Hij heeft mijn kracht op den weg ter nedergedrukt; mijn dagen heeft Hij verkort.

²⁴Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.

²⁵Ik zeide: Mijn God! neem mij niet weg in het midden mijner dagen; Uw jaren zijn van geslacht tot geslacht.

²⁵Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.

²⁶Gij hebt voormaals de aarde gegrond, en de hemelen zijn het werk Uwer handen;

²⁶То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.

²⁷Die zullen vergaan, maar Gij zult staande blijven; en zij alle zullen als een kleed verouden; Gij zult ze veranderen als een gewaad, en zij zullen veranderd zijn.

²⁷Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.

²⁸Maar Gij zijt Dezelfde, en Uw jaren zullen niet geeindigd worden. [ (Psalms 102:29) De kinderen Uwer knechten zullen wonen, en hun zaad zal voor Uw aangezicht bevestigd worden. ]

²⁸Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.