1Een lied, een psalm van David.
1Готово је срце моје, Боже; певаћу и хвалићу заједно са славом својом.
2O God! mijn hart is bereid; ik zal zingen en psalmzingen, ook mijn eer.
2Прени се псалтире и гусле, устаћу рано.
3Waak op, gij luit en harp! ik zal in den dageraad opwaken.
3Славићу Тебе, Господе, по народима, појаћу Теби по племенима.
4Ik zal U loven onder de volken, o HEERE! en ik zal U psalmzingen onder de natien.
4Јер је сврх небеса милост Твоја и до облака истина Твоја.
5Want Uw goedertierenheid is groot tot boven de hemelen, en Uw waarheid tot aan de bovenste wolken.
5Узвиси се више небеса, Боже, и по свој земљи нека буде слава Твоја!
6Verhef U, o God! boven de hemelen, en Uw eer over de ganse aarde.
6Да би се избавили мили Твоји, помози десницом својом, и услиши ме.
7Opdat Uw beminden bevrijd worden; geef heil door Uw rechterhand, en verhoor ons.
7Бог рече у светињи својој: "Веселићу се, разделићу Сихем, и долину Сокот размерићу.
8God heeft gesproken in Zijn heiligdom, dies zal ik van vreugde opspringen; ik zal Sichem delen, en het dal van Sukkoth zal ik afmeten.
8Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је крепост главе моје, Јуда скиптар мој.
9Gilead is mijn, Manasse is mijn, en Efraim is de sterkte mijns hoofds; Juda is mijn wetgever.
9Моав је чаша из које се умивам, Едому ћу пружити обућу своју; над земљом филистејском попеваћу."
10Moab is mijn waspot; op Edom zal ik mijn schoen werpen; over Palestina zal ik juichen.
10Ко ће ме одвести у тврди град? Ко ће ме отпратити до Едома?
11Wie zal mij voeren in een vaste stad? Wie zal mij leiden tot in Edom?
11Зар нећеш Ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш, Боже, с војскама нашим?
12Zult Gij het niet zijn, o God! Die ons verstoten hadt, en Die niet uittoogt, o God! met onze heirkrachten?
12Дај нам помоћ у тескоби, одбрана је човечија узалуд.
13Geef Gij ons hulp uit de benauwdheid; want des mensen heil is ijdelheid. [ (Psalms 108:14) In God zullen wij kloeke daden doen, en Hij zal onze wederpartijders vertreden. ]
13Богом смо јаки; Он гази непријатеље наше.