¹Toen Israel uit Egypte toog, het huis Jakobs van een volk, dat een vreemde taal had;

¹Кад изађе Израиљ из Мисира, дом Јаковљев из народа туђег,

²Zo werd Juda tot Zijn heiligdom, Israel Zijn volkomene heerschappij.

²Јудеја постаде светиња Божија, Израиљ област Његова.

³De zee zag het, en vlood; de Jordaan keerde achterwaarts.

³Море виде и побеже; Јордан се обрати натраг.

⁴De bergen sprongen als rammen, de heuvelen als lammeren.

⁴Горе скакаше као овнови, брдашца као јагањци.

⁵Wat was u, gij zee! dat gij vloodt? gij Jordaan! dat gij achterwaarts keerdet?

⁵Шта ти би, море, те побеже и теби, Јордане, те се обрати натраг?

⁶Gij bergen, dat gij opsprongt als rammen? gij heuvelen! als lammeren?

⁶Горе, што скачете као овнови, и брдашца, као јагањци?

⁷Beef, gij aarde! voor het aangezicht des Heeren, voor het aangezicht van den God Jakobs;

⁷Пред лицем Господњим дрхћи, земљо, пред лицем Бога Јаковљевог.

⁸Die den rotssteen veranderde in een watervloed, den keisteen in een waterfontein.

⁸Који претвара камен у језеро водено, гранит у извор водени.