¹Een psalm van David, voor den opperzangmeester, op de Scheminith.

¹Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим

²Behoud, o HEERE; want de goedertierene ontbreekt, want de getrouwen zijn weinig geworden onder de mensenkinderen.

²Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.

³Zij spreken valsheid, een ieder met zijn naaste, met vleiende lippen; zij spreken met een dubbel hart.

³Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,

⁴De HEERE snijde af alle vleiende lippen, de grootsprekende tong.

⁴Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

⁵Die daar zeggen: Wij zullen de overhand hebben met onze tong; onze lippen zijn onze! Wie is heer over ons?

⁵Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе

⁶Om de verwoesting der ellendigen, om het kermen der nooddruftigen, zal Ik nu opstaan, zegt de HEERE; Ik zal in behoudenis zetten, dien hij aanblaast.

⁶Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

⁷De redenen des HEEREN zijn reine redenen, zilver, gelouterd in een aarden smeltkroes, gezuiverd zevenmaal.

⁷Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.

⁸Gij, HEERE, zult hen bewaren; Gij zult hen behoeden voor dit geslacht, tot in eeuwigheid. [ (Psalms 12:9) De goddelozen draven rondom, wanneer de snoodsten van des mensenkinderen verhoogd worden. ]

⁸Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији.