¹Een psalm van David, voor den opperzangmeester.

¹Докле ћеш ме, Господе, сасвим заборављати? Докле ћеш одвраћати лице своје од мене?

²Hoe lang, HEERE, zult Gij mij steeds vergeten? Hoe lang zult Gij Uw aangezicht voor mij verbergen?

²Докле ћу се домишљати у души својој, мутити се у срцу свом дан и ноћ? Докле ће се непријатељ мој подизати нада мном?

³Hoe lang zal ik raadslagen voornemen in mijn ziel, droefenis in mijn hart bij dag? Hoe lang zal mijn vijand over mij verhoogd zijn?

³Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просветли очи моје да не заспим на смрт.

⁴Aanschouw, verhoor mij, HEERE, mijn God; verlicht mijn ogen, opdat ik in de dood niet ontslape;

⁴Да не рече непријатељ мој: Надвладао сам га; да се не радују који ме гоне, ако посрнем.

⁵Opdat niet mijn vijand zegge: Ik heb hem overmocht; mijn tegenpartijders zich verheugen, wanneer ik zou wankelen.

⁵А ја се уздам у милост Твоју; радоваће се срце моје за спасење Твоје.

⁶Maar ik vertrouw op Uw goedertierenheid; mijn hart zal zich verheugen in Uw heil; ik zal den HEERE zingen, omdat Hij aan mij welgedaan heeft.

⁶Певаћу Господу, који ми добро чини.