¹Een psalm van David, voor den opperzangmeester. HEERE! Gij doorgrondt en kent mij.

¹Господе! Ти ме кушаш и знаш.

²Gij weet mijn zitten en mijn opstaan; Gij verstaat van verre mijn gedachten.

²Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;

³Gij omringt mijn gaan en mijn liggen; en Gij zijt al mijn wegen gewend.

³Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.

⁴Als er nog geen woord op mijn tong is, zie, HEERE! Gij weet het alles.

⁴Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.

⁵Gij bezet mij van achteren en van voren, en Gij zet Uw hand op mij.

⁵Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.

⁶De kennis is mij te wonderbaar, zij is hoog, ik kan er niet bij.

⁶Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.

⁷Waar zou ik heengaan voor Uw Geest en waar zou ik heenvlieden voor Uw aangezicht?

⁷Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?

⁸Zo ik opvoer ten hemel, Gij zijt daar; of bedde ik mij in de hel, zie, Gij zijt daar.

⁸Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.

⁹Nam ik vleugelen des dageraads, woonde ik aan het uiterste der zee;

⁹Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:

¹⁰Ook daar zou Uw hand mij geleiden, en Uw rechterhand zou mij houden.

¹⁰И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.

¹¹Indien ik zeide: De duisternis zal mij immers bedekken; dan is de nacht een licht om mij.

¹¹Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.

¹²Ook verduistert de duisternis voor U niet; maar de nacht licht als de dag; de duisternis is als het licht.

¹²Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.

¹³Want Gij bezit mijn nieren; Gij hebt mij in mijner moeders buik bedekt.

¹³Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.

¹⁴Ik loof U, omdat ik op een heel vreselijke wijze wonderbaarlijk gemaakt ben; wonderlijk zijn Uw werken! ook weet het mijn ziel zeer wel.

¹⁴Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.

¹⁵Mijn gebeente was voor U niet verholen, als ik in het verborgene gemaakt ben, en als een borduursel gewrocht ben, in de nederste delen der aarde.

¹⁵Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.

¹⁶Uw ogen hebben mijn ongevormden klomp gezien; en al deze dingen waren in Uw boek geschreven, de dagen als zij geformeerd zouden worden, toen nog geen van die was.

¹⁶Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.

¹⁷Daarom, hoe kostelijk zijn mij, o God, Uw gedachten! hoe machtig veel zijn haar sommen!

¹⁷Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!

¹⁸Zoude ik ze tellen? Harer is meer, dan des zands; word ik wakker, zo ben ik nog bij U.

¹⁸Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.

¹⁹O God! dat Gij den goddeloze ombracht! en gij, mannen des bloeds, wijkt van mij!

¹⁹Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.

²⁰Die van U schandelijk spreken, en Uw vijanden ijdellijk verheffen.

²⁰Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.

²¹Zou ik niet haten HEERE! die U haten? en verdriet hebben in degenen, die tegen U opstaan?

²¹Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?

²²Ik haat hen met volkomen haat, tot vijanden zijn zij mij.

²²Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.

²³Doorgrond mij, o God! en ken mijn hart; beproef mij, en ken mijn gedachten.

²³Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.

²⁴En zie, of bij mij een schadelijke weg zij; en leid mij op den eeuwigen weg.

²⁴И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.