¹Een psalm van David. Gezegend zij de HEERE, mijn Rotssteen, Die mijn handen onderwijst ten strijde, mijn vingeren ten oorlog;

¹Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,

²Mijn Goedertierenheid en mijn Burg, mijn Hoog Vertrek en mijn Bevrijder voor mij, mijn Schild, en op Wien ik mij betrouwe; Die mijn volk aan mij onderwerpt!

²Добротвор мој и ограда моја, уточиште моје и Избавитељ мој, Штит мој, Онај у кога се уздам, који ми покорава народ мој.

³O HEERE! wat is de mens, dat Gij hem kent, het kind des mensen, dat Gij het acht?

³Господе! Шта је човек, те знаш за њ, и син смртнога, те га пазиш?

⁴De mens is der ijdelheid gelijk; zijn dagen zijn als een voorbijgaande schaduw.

⁴Човек је као ништа; дани су његови као сен, који пролази.

⁵Neig Uw hemelen, HEERE! en daal neder; raak de bergen aan, dat zij roken.

⁵Господе! Савиј небеса своја, и сиђи; дотакни се гора, и задимиће се.

⁶Bliksem bliksem, en verstrooi hen; zend Uw pijlen uit, en verdoe hen.

⁶Севни муњом, и разагнај их; пусти стреле своје, и распи их.

⁷Steek Uw handen van de hoogte uit; ontzet mij, en ruk mij uit de grote wateren, uit de hand der vreemden;

⁷Пружи руку своју с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,

⁸Welker mond leugen spreekt, en hun rechterhand is een rechterhand der valsheid.

⁸Којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

⁹O God! ik zal U een nieuw lied zingen; met de luit en het tiensnarig instrument zal ik U psalmzingen.

⁹Боже! Песму нову певаћу Ти, у псалтир од десет жица удараћу Теби,

¹⁰Gij, die den koningen overwinning geeft, Die Zijn knecht David ontzet van het boze zwaard;

¹⁰Који дајеш спасење царевима, и Давида слугу свог избављаш од љутог мача.

¹¹Ontzet mij en red mij van de hand der vreemden, welker mond leugen spreekt, en hun rechterhand is een rechterhand der valsheid;

¹¹Избави ме и отми ме из руке туђинаца, којих уста говоре ништавне ствари, и којих је десница десница лажна.

¹²Opdat onze zonen zijn als planten, welke groot geworden zijn in hun jeugd; onze dochter als hoekstenen, uitgehouwen naar de gelijkenis van een paleis.

¹²Синови наши нека буду као биље, које весело одрасте у младости; кћери наше као ступови прекрасно израђени у двору;

¹³Dat onze winkelen vol zijnde, den enen voorraad na den anderen uitgeven; dat onze kudden bij duizenden werpen, ja, bij tienduizenden op onze hoeven vermenigvuldigen.

¹³Житнице наше пуне, обилне сваким житом; овце наше нек се множе на хиљаде и на сто хиљада по становима нашим.

¹⁴Dat onze ossen wel geladen zijn; dat geen inbreuk, noch uitval, noch gekrijs zij op onze straten.

¹⁴Волови наши нека буду товни; нека не буду нападања, ни бежања, ни тужњаве по улицама нашим.

¹⁵Welgelukzalig is het volk, dien het alzo gaat; welgelukzalig is het volk, wiens God de HEERE is.

¹⁵Благо народу, у ког је све овако! Благо народу, у ког је Господ Бог!