¹Een psalm van David. Twist, HEERE! met mijn twisters; strijd met mijn bestrijders.

¹Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.

²Grijp het schild en de rondas, en sta op tot mijn hulp.

²Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.

³En breng de spies voort, en sluit den weg toe, mijn vervolgers tegemoet; zeg tot mijn ziel: Ik ben uw Heil.

³Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.

⁴Laat hen beschaamd en te schande worden, die mijn ziel zoeken; laat hen achterwaarts gedreven en schaamrood worden, die kwaad tegen mij bedenken.

⁴Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.

⁵Laat hen worden als kaf voor den wind, en de Engel des HEEREN drijve hen weg.

⁵Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.

⁶Hun weg zij duister en gans slibberig; en de Engel des HEEREN vervolge hen.

⁶Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.

⁷Want zij hebben zonder oorzaak de groeve van hun net voor mij verborgen; zij hebben zonder oorzaak gegraven voor mijn ziel.

⁷Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.

⁸De verwoesting overkome hem, dat hij het niet wete, en zijn net, dat hij verborgen heeft, vange hemzelven; hij valle daarin met verwoesting.

⁸Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.

⁹Zo zal mijn ziel zich verheugen in den HEERE; zij zal vrolijk zijn in Zijn heil.

⁹А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.

¹⁰Al mijn beenderen zullen zeggen: HEERE, wie is U gelijk! U, Die den ellendige redt van dien, die sterker is dan hij, en den ellendige en nooddruftige van zijn berover.

¹⁰Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?

¹¹Wrevelige getuigen staan er op; hetgeen ik niet weet, eisen zij van mij.

¹¹Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.

¹²Zij vergelden mij kwaad voor goed, de beroving mijner ziel.

¹²Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.

¹³Mij aangaande daarentegen, als zij krank waren, was een zak mijn kleed; ik kwelde mijn ziel met vasten, en mijn gebed keerde weder in mijn boezem.

¹³Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.

¹⁴Ik ging steeds, alsof het een vriend, alsof het mij een broeder geweest ware; ik ging gebukt in het zwart, als een, die over zijn moeder treurt.

¹⁴Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.

¹⁵Maar als ik hinkte, waren zij verblijd, en verzamelden zich; zij verzamelden zich tot mij als geslagenen, en ik merkte niets; zij scheurden hun klederen, en zwegen niet stil.

¹⁵А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.

¹⁶Onder de huichelende spotachtige tafelbroeders knersten zij over mij met hun tanden.

¹⁶С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.

¹⁷HEERE! hoe lang zult Gij toezien? Breng mijn ziel weder van hunlieder verwoestingen, mijn eenzame van de jonge leeuwen.

¹⁷Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.

¹⁸Zo zal ik U loven in de grote gemeente; onder machtig veel volks zal ik U prijzen.

¹⁸Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.

¹⁹Laat hen zich niet verblijden over mij, die mij om valse oorzaken vijanden zijn; noch wenken met de ogen, die mij zonder oorzaak haten.

¹⁹Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.

²⁰Want zij spreken niet van vrede, maar zij bedenken bedriegelijke zaken tegen de stillen in het land.

²⁰Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.

²¹En zij sperren hun mond wijd op tegen mij; zij zeggen: Ha, ha, ons oog heeft het gezien!

²¹Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.

²²HEERE! Gij hebt het gezien, zwijg niet; HEERE! wees niet verre van mij.

²²Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.

²³Ontwaak en word wakker tot mijn recht; mijn God en HEERE! tot mijn twistzaak.

²³Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.

²⁴Doe mij recht naar Uw gerechtigheid, HEERE, mijn God! en laat hen zich over mij niet verblijden.

²⁴Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.

²⁵Laat hen niet zeggen in hun hart: Heah, onze ziel! laat hen niet zeggen: Wij hebben hem verslonden!

²⁵Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.

²⁶Laat hen beschaamd en te zamen schaamrood worden, die zich in mijn kwaad verblijden; laat hen met schaamte en schande bekleed worden, die zich tegen mij groot maken.

²⁶Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.

²⁷Laat hen vrolijk zingen en verblijd zijn, die lust hebben tot mijn gerechtigheid; en laat hen geduriglijk zeggen: Groot gemaakt zij de HEERE, Die lust heeft tot den vrede Zijns knechts!

²⁷Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!

²⁸Zo zal mijn tong vermelden Uw gerechtigheid, en Uw lof den gansen dag.

²⁸И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.