¹Een psalm van David, om te doen gedenken.

¹Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.

²O HEERE! straf mij niet in Uw groten toorn, en kastijd mij niet in Uw grimmigheid.

²Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.

³Want Uw pijlen zijn in mij gedaald, en Uw hand is op mij nedergedaald.

³Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.

⁴Er is niets geheels in mijn vlees, vanwege Uw gramschap; er is geen vrede in mijn beenderen, vanwege mijn zonde.

⁴Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.

⁵Want mijn ongerechtigheden gaan over mijn hoofd; als een zware last zijn zij mij te zwaar geworden.

⁵Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.

⁶Mijn etterbuilen stinken, zij zijn vervuild, vanwege mijn dwaasheid.

⁶Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;

⁷Ik ben krom geworden, ik ben uitermate zeer nedergebogen; ik ga den gansen dag in het zwart.

⁷Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.

⁸Want mijn darmen zijn vol van een verachtelijke plage, en er is niets geheels in mijn vlees.

⁸Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.

⁹Ik ben verzwakt, en uitermate zeer verbrijzeld; ik brul van het geruis mijns harten.

⁹Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.

¹⁰HEERE! voor U is al mijn begeerte; en mijn zuchten is voor U niet verborgen.

¹⁰Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.

¹¹Mijn hart keert om en om, mijn kracht heeft mij verlaten; en het licht mijner ogen, ook zij zelven zijn niet bij mij.

¹¹Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.

¹²Mijn liefhebbers en mijn vrienden staan van tegenover mijn plage, en mijn nabestaanden staan van verre.

¹²Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.

¹³En die mijn ziel zoeken, leggen mij strikken; en die mijn kwaad zoeken, spreken verdervingen, en zij overdenken den gansen dag listen.

¹³А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.

¹⁴Ik daarentegen ben als een dove, ik hoor niet, en als een stomme, die zijn mond niet opendoet.

¹⁴Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.

¹⁵Ja, ik ben als een man, die niet hoort, en in wiens mond geen tegenredenen zijn.

¹⁵Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!

¹⁶Want op U, HEERE! hoop ik; Gij zult verhoren, HEERE, mijn God!

¹⁶Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.

¹⁷Want ik zeide: Dat zij zich toch over mij niet verblijden! Wanneer mijn voet zou wankelen, zo zouden zij zich tegen mij groot maken.

¹⁷Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.

¹⁸Want ik ben tot hinken gereed, en mijn smart is steeds voor mij.

¹⁸Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.

¹⁹Want ik maak U mijn ongerechtigheid bekend, ik ben bekommerd vanwege mijn zonde.

¹⁹Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.

²⁰Maar mijn vijanden zijn levende, worden machtig; en die mij om valse oorzaken haten, worden groot.

²⁰Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.

²¹En die kwaad voor goed vergelden, staan mij tegen, omdat ik het goede najaag.

²¹Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.

²²Verlaat mij niet, o HEERE, mijn God! wees niet verre van mij. [ (Psalms 38:23) Haast U tot mijn hulp, HEERE, mijn Heil! ]

²²Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!