¹Een psalm van David, voor den opperzangmeester, op Schoschannim.

¹Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.

²Verlos mij, o God! want de wateren zijn gekomen tot aan de ziel.

²Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.

³Ik ben gezonken in grondeloze modder, waar men niet kan staan; ik ben gekomen in de diepten der wateren, en de vloed overstroomt mij.

³Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.

⁴Ik ben vermoeid van mijn roepen, mijn keel is ontstoken, mijn ogen zijn bezweken, daar ik ben hopende op mijn God.

⁴Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.

⁵Die mij zonder oorzaak haten, zijn meer dan de haren mijns hoofds; die mij zoeken te vernielen, die mij om valse oorzaken vijand zijn, zijn machtig geworden; wat ik niet geroofd heb, moet ik alsdan wedergeven.

⁵Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.

⁶O God! Gij weet van mijn dwaasheid, en mijn schulden zijn voor U niet verborgen.

⁶Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!

⁷Laat hen door mij niet beschaamd worden, die U verwachten, o Heere, HEERE der heirscharen, laat hen door mij niet te schande worden, die U zoeken, o God Israels!

⁷Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.

⁸Want om Uwentwil draag ik versmaadheid; schande heeft mijn aangezicht bedekt.

⁸Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.

⁹Ik ben mijn broederen vreemd geworden, en onbekend aan mijner moeders kinderen.

⁹Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.

¹⁰Want de ijver van Uw huis heeft mij verteerd; en de smaadheden dergenen, die U smaden, zijn op mij gevallen.

¹⁰Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;

¹¹En ik heb geweend in het vasten mijner ziel; maar het is mij geworden tot allerlei smaad.

¹¹Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.

¹²En ik heb een zak tot mijn kleed aangedaan; maar ik ben hun tot een spreekwoord geworden.

¹²О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.

¹³Die in de poort zitten, klappen van mij; en ik ben een snarenspel dergenen, die sterken drank drinken.

¹³А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.

¹⁴Maar mij aangaande, mijn gebed is tot U, o HEERE; er is een tijd des welbehagens, o God! door de grootheid Uwer goedertierenheid; verhoor mij door de getrouwheid Uws heils.

¹⁴Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;

¹⁵Ruk mij uit het slijk, en laat mij niet verzinken; laat mij gered worden van mijn haters, en uit de diepten der wateren.

¹⁵Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.

¹⁶Laat de watervloed mij niet overstromen, en laat de diepte mij niet verslinden; en laat den put zijn mond over mij niet toesluiten.

¹⁶Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.

¹⁷Verhoor mij, o HEERE, want Uw goedertierenheid is goed; zie mij aan naar de grootheid Uwer barmhartigheden.

¹⁷Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.

¹⁸En verberg Uw aangezicht niet van Uw knecht, want mij is bange; haast U, verhoor mij.

¹⁸Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.

¹⁹Nader tot mijn ziel, bevrijd ze; verlos mij om mijner vijanden wil.

¹⁹Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.

²⁰Gij weet mijn versmaadheid, en mijn schaamte, en mijn schande; al mijn benauwers zijn voor U.

²⁰Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

²¹De versmaadheid heeft mijn hart gebroken, en ik ben zeer zwak; en ik heb gewacht naar medelijden, maar er is geen; en naar vertroosters, maar heb ze niet gevonden.

²¹Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.

²²Ja, zij hebben mij gal tot mijn spijs gegeven; en in mijn dorst hebben zij mij edik te drinken gegeven.

²²Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.

²³Hun tafel worde voor hun aangezicht tot een strik, en tot volle vergelding tot een valstrik.

²³Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.

²⁴Laat hun ogen duister worden, dat zij niet zien; en doe hun lenden gedurig waggelen.

²⁴Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!

²⁵Stort over hen Uw gramschap uit; en de hittigheid Uws toorns grijpe hen aan.

²⁵Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.

²⁶Hun paleis zij verwoest; in hun tenten zij geen inwoner.

²⁶Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.

²⁷Want zij vervolgen, dien Gij geslagen hebt; en maken een praat van de smart Uwer verwonden.

²⁷Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.

²⁸Doe misdaad tot hun misdaad, en laat hen niet komen tot Uw gerechtigheid.

²⁸Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.

²⁹Laat hen uitgedelgd worden uit het boek des levens, en met de rechtvaardigen niet aangeschreven worden.

²⁹А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.

³⁰Doch ik ben ellendig en in smart; Uw heil, o God! zette mij in een hoog vertrek.

³⁰Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.

³¹Ik zal Gods Naam prijzen met gezang, en Hem met dankzegging grootmaken.

³¹То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.

³²En het zal den HEERE aangenamer zijn dan een os, of een gehoornde var, die de klauwen verdeelt.

³²Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.

³³De zachtmoedigen, dit gezien hebbende, zullen zich verblijden; en gij, die God zoekt, ulieder hart zal leven.

³³Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.

³⁴Want de HEERE hoort de nooddruftigen, en Hij veracht Zijn gevangenen niet.

³⁴Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!

³⁵Dat Hem prijzen de hemel en de aarde, de zeeen, en al wat daarin wriemelt.

³⁵Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.

³⁶Want God zal Sion verlossen, en de steden van Juda bouwen; en aldaar zullen zij wonen, en haar erfelijk bezitten; [ (Psalms 69:37) En het zaad Zijner knechten zal haar beerven; en de liefhebbers Zijns Naams zullen daarin wonen. ]

³⁶И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.