¹Een onderwijzing, voor Asaf. O God! waarom verstoot Gij in eeuwigheid? Waarom zou Uw toorn roken tegen de schapen Uwer weide?

¹Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?

²Gedenk aan Uw vergadering, die Gij van ouds verworven hebt; de roede Uwer erfenis, die Gij verlost hebt; den berg Sion, waarop Gij gewoond hebt.

²Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.

³Hef Uw voeten op tot de eeuwige verwoestingen; de vijand heeft alles in het heiligdom verdorven.

³Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.

⁴Uw wederpartijders hebben in het midden van Uw vergaderplaatsen gebruld; zij hebben hun tekenen tot tekenen gesteld.

⁴Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.

⁵Een ieder werd er bekend als een, die de bijlen omhoog aanbrengt in de dichtigheid van een geboomte.

⁵Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.

⁶Alzo hebben zij nu derzelver graveerselen samen met houwelen en beukhamers in stukken geslagen.

⁶Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.

⁷Zij hebben Uw heiligdommen in het vuur gezet; ter aarde toe hebben zij de woning Uws Naams ontheiligd.

⁷Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.

⁸Zij hebben in hun hart gezegd: Laat ze ons te zamen uitplunderen; zij hebben alle Gods vergaderplaatsen in het land verbrand.

⁸Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.

⁹Wij zien onze tekenen niet; er is geen profeet meer, noch iemand bij ons, die weet, hoe lang.

⁹Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.

¹⁰Hoe lang, o God! zal de wederpartijder smaden? Zal de vijand Uw Naam in eeuwigheid lasteren?

¹⁰Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?

¹¹Waarom trekt Gij Uw hand, ja, Uw rechterhand af? Trek haar uit het midden van Uw boezem; maak een einde.

¹¹Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.

¹²Evenwel is God mijn Koning van ouds af, Die verlossingen werkt in het midden der aarde.

¹²Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!

¹³Gij hebt door Uw sterkte de zee gespleten; Gij hebt de koppen der draken in de wateren verbroken.

¹³Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.

¹⁴Gij hebt de koppen des Leviathans verpletterd; Gij hebt hem tot spijs gegeven aan het volk in dorre plaatsen.

¹⁴Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.

¹⁵Gij hebt een fontein en beek gekliefd; Gij hebt sterke rivieren uitgedroogd.

¹⁵Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.

¹⁶De dag is Uwe, ook is de nacht Uwe; Gij hebt het licht en de zon bereid.

¹⁶Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.

¹⁷Gij hebt al de palen der aarde gesteld; zomer en winter, die hebt Gij geformeerd.

¹⁷Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.

¹⁸Gedenk hieraan; de vijand heeft den HEERE gesmaad, en een dwaas volk heeft Uw Naam gelasterd.

¹⁸Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.

¹⁹Geef aan het wild gedierte de ziel Uwer tortelduif niet over; vergeet den hoop Uwer ellendigen niet in eeuwigheid.

¹⁹Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.

²⁰Aanschouw het verbond; want de duistere plaatsen des lands zijn vol woningen van geweld.

²⁰Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.

²¹Laat den verdrukte niet beschaamd wederkeren; laat den ellendige en nooddruftige Uw Naam prijzen.

²¹Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.

²²Sta op, o God! twist Uw twistzaak; gedenk der smaadheid, die U van den dwaze wedervaart den gansen dag.

²²Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!

²³Vergeet niet het geroep Uwer wederpartijders; het getier dergenen, die tegen U opstaan, klimt geduriglijk op.

²³Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!