¹Een psalm van Asaf. Immers is God Israel goed, dengenen, die rein van harte zijn.

¹Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.

²Maar mij aangaande, mijn voeten waren bijna uitgeweken; mijn treden waren bijkans uitgeschoten.

²А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,

³Want ik was nijdig op de dwazen, ziende der goddelozen vrede.

³Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.

⁴Want er zijn geen banden tot hun dood toe, en hun kracht is fris.

⁴Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.

⁵Zij zijn niet in de moeite als andere mensen, en worden met andere mensen niet geplaagd.

⁵На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.

⁶Daarom omringt hen de hovaardij als een keten; het geweld bedekt hen als een gewaad.

⁶Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.

⁷Hun ogen puilen uit van vet; zij gaan de inbeeldingen des harten te boven.

⁷Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.

⁸Zij mergelen de lieden uit, en spreken boselijk van verdrukking; zij spreken uit de hoogte.

⁸Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.

⁹Zij zetten hun mond tegen den hemel, en hun tong wandelt op de aarde.

⁹Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.

¹⁰Daarom keert zich Zijn volk hiertoe, als hun wateren eens vollen bekers worden uitgedrukt,

¹⁰И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.

¹¹Dat zij zeggen: Hoe zou het God weten, en zou er wetenschap zijn bij den Allerhoogste?

¹¹И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?

¹²Ziet, dezen zijn goddeloos; nochtans hebben zij rust in de wereld; zij vermenigvuldigen het vermogen.

¹²Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.

¹³Immers heb ik tevergeefs mijn hart gezuiverd, en mijn handen in onschuld gewassen.

¹³Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,

¹⁴Dewijl ik den gansen dag geplaagd ben, en mijn straffing is er alle morgens.

¹⁴Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?

¹⁵Indien ik zou zeggen: Ik zal ook alzo spreken; ziet, zo zou ik trouweloos zijn aan het geslacht Uwer kinderen.

¹⁵Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.

¹⁶Nochtans heb ik gedacht om dit te mogen verstaan; maar het was moeite in mijn ogen;

¹⁶И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.

¹⁷Totdat ik in Gods heiligdommen inging, en op hun einde merkte.

¹⁷Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.

¹⁸Immers zet Gij hen op gladde plaatsen; Gij doet hen vallen in verwoestingen.

¹⁸Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!

¹⁹Hoe worden zij als in een ogenblik tot verwoesting, nemen een einde, worden te niet van verschrikkingen!

¹⁹Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!

²⁰Als een droom na het ontwaken! Als Gij opwaakt, o Heere, dan zult Gij hun beeld verachten.

²⁰Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.

²¹Als mijn hart opgezwollen was, en ik in mijn nieren geprikkeld werd,

²¹Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,

²²Toen was ik onvernuftig, en wist niets; ik was een groot beest bij U.

²²Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.

²³Ik zal dan geduriglijk bij U zijn; Gij hebt mijn rechterhand gevat;

²³Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.

²⁴Gij zult mij leiden door Uw raad; en daarna zult Gij mij in heerlijkheid opnemen.

²⁴По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.

²⁵Wien heb ik nevens U in den hemel? Nevens U lust mij ook niets op de aarde!

²⁵Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.

²⁶Bezwijkt mijn vlees en mijn hart, zo is God de Rotssteen mijns harten, en mijn Deel in eeuwigheid.

²⁶Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.

²⁷Want ziet, die verre van U zijn, zullen vergaan; Gij roeit uit, al wie van U afhoereert.

²⁷Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.

²⁸Maar mij aangaande, het is mij goed nabij God te wezen; ik zet mijn betrouwen op den Heere HEERE, om al Uw werken te vertellen.

²⁸А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.