¹Een psalm van Asaf, voor den opperzangmeester, over Jeduthun.

¹Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.

²Mijn stem is tot God, en ik roep; mijn stem is tot God, en Hij zal het oor tot mij neigen.

²У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.

³Ten dage mijner benauwdheid zocht ik den HEERE; mijn hand was des nachts uitgestrekt, en liet niet af; mijn ziel weigerde getroost te worden.

³Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.

⁴Dacht ik aan God, zo maakte ik misbaar; peinsde ik, zo werd mijn ziel overstelpt. Sela.

⁴Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.

⁵Gij hieldt mijn ogen wakende; ik was verslagen, en sprak niet.

⁵Пребрајам старе дане и године од векова.

⁶Ik overdacht de dagen van ouds, de jaren der eeuwen.

⁶Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:

⁷Ik dacht aan mijn snarenspel; in den nacht overlegde ik in mijn hart, en mijn geest onderzocht:

⁷"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?

⁸Zal dan de Heere in eeuwigheden verstoten, en voortaan niet meer goedgunstig zijn?

⁸Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?

⁹Houdt Zijn goedertierenheid in eeuwigheid op? Heeft de toezegging een einde, van geslacht tot geslacht?

⁹Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"

¹⁰Heeft God vergeten genadig te zijn? Heeft Hij Zijn barmhartigheden door toorn toegesloten? Sela.

¹⁰И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.

¹¹Daarna zeide ik: Dit krenkt mij; maar de rechterhand des Allerhoogsten verandert.

¹¹Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.

¹²Ik zal de daden des HEEREN gedenken; ja, ik zal gedenken Uw wonderen van ouds her;

¹²Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;

¹³En zal al Uw werken betrachten, en van Uw daden spreken.

¹³Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?

¹⁴O God! Uw weg is in het heiligdom; wie is een groot God, gelijk God?

¹⁴Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;

¹⁵Gij zijt die God, Die wonder doet; Gij hebt Uw sterkte bekend gemaakt onder de volken.

¹⁵Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.

¹⁶Gij hebt Uw volk door Uw arm verlost; de kinderen van Jakob en van Jozef. Sela.

¹⁶Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.

¹⁷De wateren zagen U, o God! de wateren zagen U, zij beefden; ook waren de afgronden beroerd.

¹⁷Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.

¹⁸De dikke wolken goten water uit; de bovenste wolken gaven geluid; ook gingen Uw pijlen daarhenen.

¹⁸Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.

¹⁹Het geluid Uws donders was in het ronde; de bliksemen verlichtten de wereld; de aarde werd beroerd en daverde.

¹⁹По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.

²⁰Uw weg was in de zee, en Uw pad in grote wateren, en Uw voetstappen werden niet bekend. [ (Psalms 77:21) Gij leiddet Uw volk, als een kudde door de hand van Mozes en Aaron. ]

²⁰Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.