¹Een lied, een psalm voor de kinderen van Korach, voor den opperzangmeester, op Machalath Leannoth; een onderwijzing van Heman, den Ezrahiet.

¹Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.

²O HEERE, God mijns heils! bij dag, bij nacht roep ik voor U.

²Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;

³Laat mijn gebed voor Uw aanschijn komen; neig Uw oor tot mijn geschrei.

³Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу.

⁴Want mijn ziel is der tegenheden zat, en mijn leven raakt tot aan het graf.

⁴Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,

⁵Ik ben gerekend met degenen, die in de kuil nederdalen; ik ben geworden als een man, die krachteloos is;

⁵Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.

⁶Afgezonderd onder de doden, gelijk de verslagenen, die in het graf liggen, die Gij niet meer gedenkt, en zij zijn afgesneden van Uw hand.

⁶Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.

⁷Gij hebt mij in den ondersten kuil gelegd, in duisternissen, in diepten.

⁷Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.

⁸Uw grimmigheid ligt op mij; Gij hebt mij nedergedrukt met al Uw baren. Sela.

⁸Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.

⁹Mijn bekenden hebt Gij verre van mij gedaan, Gij hebt mij hun tot een groten gruwel gesteld; ik ben besloten, en kan niet uitkomen.

⁹Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.

¹⁰Mijn oog treurt vanwege verdrukking; HEERE! ik roep tot U den gansen dag; ik strek mijn handen uit tot U.

¹⁰Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?

¹¹Zult Gij wonder doen aan de doden? Of zullen de overledenen opstaan, zullen zij U loven? Sela.

¹¹Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?

¹²Zal Uw goedertierenheid in het graf verteld worden, Uw getrouwheid in het verderf?

¹²Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?

¹³Zullen Uw wonderen bekend worden in de duisternis, en Uw gerechtigheid in het land der vergetelheid?

¹³Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.

¹⁴Maar ik, HEERE! roep tot U, en mijn gebed komt U voor in den morgenstond.

¹⁴Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?

¹⁵HEERE! waarom verstoot Gij mijn ziel, en verbergt Uw aanschijn voor mij?

¹⁵Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.

¹⁶Van der jeugd aan ben ik bedrukt en doodbrakende; ik draag Uw vervaarnissen, ik ben twijfelmoedig.

¹⁶Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.

¹⁷Uw hittige toornigheden gaan over mij; Uw verschrikkingen doen mij vergaan.

¹⁷Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.

¹⁸Den gansen dag omringen zij mij als water; te zamen omgeven zij mij. [ (Psalms 88:19) Gij hebt vriend en metgezel verre van mij gedaan; mijn bekenden zijn in duisternis. ]

¹⁸Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.