¹Een psalm van David, voor den opperzangmeester, op Muth-Labben.

¹Хвалим Те, Господе, из свега срца свог, казујем сва чудеса Твоја.

²Ik zal den HEERE loven met mijn ganse hart; ik zal al Uw wonderen vertellen.

²Радујем се и веселим се о Теби, певам имену Твом, Вишњи!

³In U zal ik mij verblijden, en van vreugde opspringen; ik zal Uw Naam psalmzingen, o Allerhoogste!

³Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твог;

⁴Omdat mijn vijanden achterwaarts gekeerd, gevallen en vergaan zijn van Uw aangezicht.

⁴Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сео си на престо, судија праведни.

⁵Want Gij hebt mijn recht en mijn rechtszaak afgedaan; Gij hebt gezeten op den troon, o Rechter, der gerechtigheid.

⁵Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им затро довека, за свагда.

⁶Gij hebt de heidenen gescholden, den goddeloze verdaan, hun naam uitgedelgd, tot in eeuwigheid en altoos.

⁶Непријатељу неста мачева сасвим; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.

⁷O vijand! zijn de verwoestingen voleind in eeuwigheid, en hebt gij de steden uitgeroeid? Hunlieder gedachtenis is met hen vergaan.

⁷Али Господ увек живи; спремио је за суд престо свој.

⁸Maar de HEERE zal in eeuwigheid zitten; Hij heeft Zijn troon bereid ten gerichte.

⁸Он ће судити васионом свету по правди, усудиће народима право.

⁹En Hij Zelf zal de wereld richten in gerechtigheid, en de volken oordelen in rechtmatigheden.

⁹Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.

¹⁰En de HEERE zal een Hoog Vertrek zijn voor de verdrukte, een Hoog Vertrek in tijden van benauwdheid.

¹⁰У Тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш оних који Те траже, Господе!

¹¹En die Uw Naam kennen, zullen op U vertrouwen, omdat Gij, HEERE, niet hebt verlaten degenen, die U zoeken.

¹¹Појте Господу, који живи на Сиону; казујте народу дела Његова;

¹²Psalmzingt den HEERE, Die te Sion woont; verkondigt onder de volken Zijn daden.

¹²Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаук невољних.

¹³Want Hij zoekt de bloedstortingen, Hij gedenkt derzelve; Hij vergeet het geroep der ellendigen niet.

¹³Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртних,

¹⁴Wees mij genadig, HEERE, zie mijn ellende aan, van mijn haters mij aangedaan, Gij, Die mij verhoogt uit de poorten des doods;

¹⁴Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.

¹⁵Opdat ik Uw gansen lof in de poorten der dochter van Sion vertelle, dat ik mij verheuge in Uw heil.

¹⁵Попадоше народи у јаму, коју су ископали; у замку, коју су сами наместили, ухвати се нога њихова.

¹⁶De heidenen zijn gezonken in de groeve, die zij gemaakt hadden; hunlieder voet is gevangen in het net, dat zij verborgen hadden.

¹⁶Познаше Господа; Он је судио; у дела руку својих заплете се безбожник.

¹⁷De HEERE is bekend geworden; Hij heeft recht gedaan; de goddeloze is verstrikt in het werk zijner handen! Higgajon, Sela.

¹⁷Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;

¹⁸De goddelozen zullen terugkeren, naar de hel toe, alle godvergetende heidenen.

¹⁸Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће никад погинути.

¹⁹Want de nooddruftige zal niet voor altoos vergeten worden, noch de verwachting der ellendigen in eeuwigheid verloren zijn.

¹⁹Устани, Господе, да се не посили човек, и да приме народи суд пред Тобом.

²⁰Sta op, HEERE, laat de mens zich niet versterken; laat de heidenen voor Uw aangezicht geoordeeld worden. [ (Psalms 9:21) O HEERE! jaag hun vreze aan; laat de heidenen weten, dat zij mensen zijn. Sela. ]

²⁰Пусти, Господе, страх на њих; нека познају народи да су људи.