¹Ik ben een Roos van Saron, een Lelie der dalen.

¹Ја сам ружа саронска, љиљан у долу.

²Gelijk een lelie onder de doornen, alzo is Mijn vriendin onder de dochteren.

²Шта је љиљан међу трњем, то је драга моја међу девојкама.

³Als een appelboom onder de bomen des wouds, zo is mijn Liefste onder de zonen; ik heb groten lust in Zijn schaduw, en zit er onder, en Zijn vrucht is mijn gehemelte zoet.

³Шта је јабука међу дрветима шумским, то је драги мој међу момцима; желех хлад њен, и седох, и род је њен сладак грлу мом.

⁴Hij voert mij in het wijnhuis, en de liefde is Zijn banier over mij.

⁴Уведе ме у кућу где је гозба, а застава му је љубав к мени.

⁵Ondersteunt gijlieden mij met de flessen, versterkt mij met de appelen, want ik ben krank van liefde.

⁵Поткрепите ме жбановима, придржите ме јабукама, јер сам болна од љубави.

⁶Zijn linkerhand zij onder mijn hoofd, en Zijn rechterhand omhelze mij.

⁶Лева је рука његова мени под главом, а десном ме грли.

⁷Ik bezweer u, gij, dochteren van Jeruzalem! die bij de reeen, of bij de hinden des velds zijt, dat gij die liefde niet opwekt, noch wakker maakt, totdat het dezelve luste!

⁷Заклињем вас, кћери јерусалимске, срнама и кошутама пољским, не будите љубави моје, не будите је, док јој не буде воља.

⁸Dat is de stem mijns Liefsten, ziet Hem, Hij komt, springende op de bergen, huppelende op de heuvelen!

⁸Глас драгог мог; ево га, иде скачући преко гора, поскакујући преко хумова.

⁹Mijn Liefste is gelijk een ree, of een welp der herten; ziet, Hij staat achter onzen muur, kijkende uit de vensteren, blinkende uit de tralien.

⁹Драги је мој као срна или као јеленче; ево га, стоји иза нашег зида, гледа кроз прозор, вири кроз решетку.

¹⁰Mijn Liefste antwoordt, en zegt tot mij: Sta op, Mijn vriendin, Mijn schone, en kom!

¹⁰Проговори драги мој и рече ми: Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

¹¹Want zie, de winter is voorbij, de plasregen is over, hij is overgegaan;

¹¹Јер гле, зима прође, минуше дажди, отидоше.

¹²De bloemen worden gezien in het land, de zangtijd genaakt, en de stem der tortelduif wordt gehoord in ons land.

¹²Цвеће се види по земљи, дође време певању, и глас грличин чује се у нашој земљи.

¹³De vijgeboom brengt zijn jonge vijgjes voort, en de wijnstokken geven reuk met hun jonge druifjes. Sta op, Mijn vriendin! Mijn schone, en kom!

¹³Смоква је пустила заметке своје, и лоза винова уцвала мирише. Устани, драга моја, лепотице моја, и ходи.

¹⁴Mijn duive, zijnde in de kloven der steenrotsen, in het verborgene ener steile plaats, toon Mij uw gedaante, doe Mij uw stem horen; want uw stem is zoet, en uw gedaante is liefelijk.

¹⁴Голубице моја у раселинама каменим, у заклону врлетном! Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.

¹⁵Vangt gijlieden ons de vossen, de kleine vossen, die de wijngaarden verderven, want onze wijngaarden hebben jonge druifjes.

¹⁵Похватајте нам лисице, мале лисице, што кваре винограде, јер наши виногради цвату.

¹⁶Mijn Liefste is mijn, en ik ben Zijn, Die weidt onder de lelien,

¹⁶Мој је драги мој, и ја сам његова, он пасе међу љиљанима.

¹⁷Totdat de dag aankomt, en de schaduwen vlieden; keer om, mijn Liefste! wordt Gij gelijk een ree, of een welp der herten, op de bergen van Bether.

¹⁷Док захлади дан и сенке отиду, врати се, буди као срна, драги мој, или као јеленче по горама раздељеним.