¹Waar is uw Liefste heengegaan, o gij schoonste onder de vrouwen? Waarheen heeft uw Liefste het aangezicht gewend, opdat wij Hem met u zoeken?

¹Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?

²Mijn Liefste is afgegaan in Zijn hof, tot de specerijbedden, om te weiden in de hoven, en om de lelien te verzamelen.

²Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.

³Ik ben mijns Liefsten, en mijn Liefste is mijn, Die onder de lelien weidt.

³Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.

⁴Gij zijt schoon, Mijn vriendin, gelijk Thirza, liefelijk als Jeruzalem, schrikkelijk als slagorden met banieren.

⁴Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.

⁵Wend uw ogen van Mij af, want zij doen Mij geweld aan; uw haar is als een kudde geiten, die het gras van Gilead afscheren.

⁵Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.

⁶Uw tanden zijn als een kudde schapen, die uit de wasstede opkomen, die al te zamen tweelingen voortbrengen, en onder dezelve is geen jongeloos.

⁶Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.

⁷Uw wangen zijn als een stuk van een granaatappel tussen uw vlechten.

⁷Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.

⁸Er zijn zestig koninginnen en tachtig bijwijven, en maagden zonder getal.

⁸Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;

⁹Een enige is Mijn duive, Mijn volmaakte, de enige harer moeder, zij is de zuivere dergenen, die haar gebaard heeft; als de dochters haar zien, zo zullen zij haar welgelukzalig roemen, de koninginnen en de bijwijven; en zij zullen haar prijzen.

⁹Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.

¹⁰Wie is zij, die er uitziet als de dageraad, schoon, gelijk de maan, zuiver als de zon, schrikkelijk als slagorden met banieren?

¹⁰Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?

¹¹Ik ben tot den notenhof afgegaan om de groene vruchten der vallei te zien; om te zien, of de wijnstok bloeide, de granaatbomen uitbotten.

¹¹Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.

¹²Eer ik het wist, zette mij mijn ziel op de wagens van mijn vrijwillig volk.

¹²Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.

¹³Keer weder, keer weder, o Sulammith! Keer weder, keer weder, dat wij u mogen aanzien. Wat ziet gijlieden de Sulammith aan? Zij is als een rei van twee heiren.

¹³Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.