¹Hoe schoon zijn uw gangen in de schoenen, gij prinsendochter! de omdraaiingen uwer heupen zijn als kostelijke ketens, zijnde het werk van de handen eens kunstenaars.

¹Како су лепе ноге твоје у обући, кћери кнежевска; саставци су бедара твојих као гривне, дело руку уметничких.

²Uw navel is als een ronde beker, dien geen drank ontbreekt; uw buik is als een hoop tarwe, rondom bezet met lelien.

²Пупак ти је као чаша округла, који није никад без пића; трбух ти је као стог пшенице ограђен љиљанима;

³Uw twee borsten zijn als twee welpen, tweelingen van een ree.

³Две дојке твоје као два близанца срнчета;

⁴Uw hals is als een elpenbenen toren, uw ogen zijn als de vijvers te Hesbon, bij de poort van Bath-rabbim; uw neus is als de toren van Libanon, die tegen Damaskus ziet.

⁴Врат ти је као кула од слонове кости; очи су ти као језера у Есевону на вратима ватравимским; нос ти је као кула ливанска која гледа према Дамаску;

⁵Uw hoofd op u is als Karmel, en de haarband uws hoofds als purper; de koning is als gebonden op de galerijen.

⁵Глава је твоја на теби као Кармил, и коса на глави твојој као царска порфира у боре набрана.

⁶Hoe schoon zijt gij, en hoe liefelijk zijt gij, o liefde, in wellusten!

⁶Како си лепа и како си љупка, о љубави у милинама!

⁷Deze uw lengte is te vergelijken bij een palmboom, en uw borsten bij druif trossen.

⁷Узраст ти је као палма, и дојке као гроздови.

⁸Ik zeide: Ik zal op den palmboom klimmen, ik zal zijn takken grijpen; zo zullen dan uw borsten zijn als druif trossen aan den wijnstok, en de reuk van uw neus als appelen.

⁸Рекох: Попећу се на палму, дохватићу гране њене; и биће дојке твоје као гроздови на виновој лози, и мирис носа твог као јабуке;

⁹En uw gehemelte als goede wijn, die recht tot mijn Beminde gaat, doende de lippen der slapenden spreken.

⁹И грло твоје као добро вино, које иде право драгом мом и чини да говоре усне оних који спавају.

¹⁰Ik ben mijns Liefsten, en Zijn genegenheid is tot mij.

¹⁰Ја сам драгог свог, и њега је жеља за мном.

¹¹Kom, mijn Liefste! laat ons uitgaan in het veld, laat ons vernachten op de dorpen.

¹¹Ходи, драги мој, да идемо у поље, да ноћујемо у селима.

¹²Laat ons vroeg ons opmaken naar de wijnbergen, laat ons zien, of de wijnstok bloeit, de jonge druifjes zich opendoen, de granaatappelbomen uitbotten; daar zal ik U mijn uitnemende liefde geven.

¹²Ранићемо у винограде да видимо цвате ли винова лоза, замеће ли се грожђе, цвату ли шипци; онде ћу ти дати љубав своју.

¹³De dudaim geven reuk, en aan onze deuren zijn allerlei edele vruchten, nieuwe en oude; o mijn Liefste! die heb ik voor U weggelegd.

¹³Мандрагоре пуштају мирис, и на вратима је нашим свакојако красно воће, ново и старо, које за те дохраних, драги мој.