¹Kongen i Tyrus Hiram skikket sendemenn til David med sedertre, og han sendte stenhuggere og tømmermenn til å bygge et hus for ham.

¹А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.

²Og David forstod at Herren hadde stadfestet hans kongedømme over Israel; for hans rike var blitt hevet høit for hans folk Israels skyld.

²И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.

³David tok ennu flere hustruer i Jerusalem, og han fikk ennu flere sønner og døtre.

³И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.

⁴Dette er navnene på de sønner han fikk i Jerusalem: Sammua og Sobab, Natan og Salomo

⁴И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,

⁵og Jibhar og Elisua og Elpelet

⁵И Јевар и Елисуја и Елфалет,

⁶og Nogah og Nefeg og Jafia

⁶И Нога и Нефег и Јафија

⁷og Elisama og Be'eljada og Elifelet.

⁷И Елисама и Велијада и Елифалет.

⁸Da filistrene hørte at David var salvet til konge over hele Israel, drog alle filistrene ut for å søke efter David; og da David hørte det, drog han ut imot dem.

⁸А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.

⁹Og filistrene kom og spredte sig utover i Refa'im-dalen.

⁹И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.

¹⁰Da spurte David Gud: Skal jeg dra ut mot filistrene, og vil du gi dem i min hånd? Og Herren svarte: Dra ut! Så vil jeg gi dem i din hånd.

¹⁰Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.

¹¹Så drog de op til Ba'al-Perasim, og der slo David dem, og David sa: Gud har brutt igjennem mine fiender ved min hånd, som vannene bryter igjennem. Derfor blev dette sted kalt Ba'al-Perasim.

¹¹Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.

¹²Der lot de efter sig sine guder, og David bød at de skulde brennes op med ild.

¹²И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.

¹³Men filistrene kom igjen og spredte sig utover i dalen.

¹³А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.

¹⁴Og David spurte atter Gud, og Gud sa til ham: Du skal ikke dra op efter dem; vend dig fra dem og ta en omvei, så du kommer over dem midt for bakatrærne,

¹⁴И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.

¹⁵og når du hører lyden av skritt i bakatrærnes topper, da skal du dra ut i striden; for Gud har draget ut foran dig for å slå filistrenes hær.

¹⁵И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.

¹⁶David gjorde som Gud hadde befalt ham, og de slo filistrenes hær og forfulgte dem fra Gibeon og like til Geser.

¹⁶И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.

¹⁷og Davids navn kom ut i alle landene, og Herren lot frykt for ham komme over alle folkene.

¹⁷И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.