¹Og David holdt råd med høvedsmennene over tusen og over hundre, med alle høvdingene.

¹И Давид учини веће с хиљадницима и са стотиницима и са свим војводама,

²Og David sa til hele Israels menighet: Dersom det tykkes eder godt, og det kommer fra Herren vår Gud, så la oss sende bud til alle kanter til våre andre brødre i alle Israels land, og dessuten til prestene og levittene i de byer de har med jorder omkring, at de skal samle sig hos oss,

²И рече Давид свему збору Израиљевом: Ако вам је по вољи, и ако је од Господа Бога нашег, да пошаљемо на све стране к браћи својој осталој по свим крајевима Израиљевим, и к свештеницима и Левитима по градовима и подграђима њиховим да се скупе к нама,

³og la oss så flytte vår Guds ark hit til oss! For i Sauls dager spurte vi ikke efter den.

³Па да донесемо к себи ковчег Бога свог, јер Га не тражисмо за времена Сауловог.

⁴Da sa hele menigheten at så burde gjøres; for hele folket syntes det var rett.

⁴А сав збор рече да се тако учини, јер то би по вољи свему народу.

⁵Så samlet David hele Israel fra Sihor* i Egypten til bortimot Hamat for å hente Guds ark fra Kirjat-Jearim. / {* JOS 13, 3.}

⁵И тако Давид сабра сав народ Израиљев од Сихора мисирског дори до Емата, да донесу ковчег Божији из Киријат-Јарима.

⁶Og David og hele Israel drog op til Ba'ala, til Kirjat-Jearim, som hører til Juda, for å føre op derfra Gud Herrens ark, han som troner på kjerubene, hvor hans navn nevnes.

⁶И отиде Давид са свим Израиљем у Валу, у Киријат-Јарим Јудин, да пренесу оданде ковчег Бога Господа, који седи на херувимима, чије се име призива.

⁷Og de satte Guds ark på en ny vogn og førte den bort fra Abinadabs hus, og Ussa og Ahjo kjørte vognen.

⁷И повезоше ковчег Божији на новим колима из куће Авинадавове; а Уза и Ахијо управљаху колима.

⁸Og David og hele Israel lekte for Guds åsyn av all makt både til sanger og citarer og harper og trommer og cymbler og trompeter.

⁸А Давид и сав народ Израиљем играху пред Богом из све снаге певајући и ударајући у гусле и у псалтире и у бубње и у кимвале и трубећи у трубе.

⁹Da de kom til Kidons treskeplass, rakte Ussa sin hånd ut for å ta fatt i arken; for oksene var blitt ustyrlige.

⁹А кад дођоше до гумна Хидоновог, Уза се маши руком да прихвати ковчег јер волови потегоше на страну.

¹⁰Da optendtes Herrens vrede mot Ussa, og han slo ham fordi han hadde rakt sin hånd ut mot arken, så han døde der for Guds åsyn.

¹⁰И Господ се разгневи на Узу, и удари га што се маши руком за ковчег, те умре онде пред Богом.

¹¹Men David blev ille til mote fordi Herren hadde slått Ussa ned; derfor er dette sted blitt kalt Peres-Ussa like til denne dag.

¹¹И ожалости се Давид што Господ уби Узу: Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас.

¹²Den dag blev David opfylt av frykt for Gud og sa: Hvorledes skulde jeg kunne føre Guds ark inn til mig?

¹²И уплаши се Давид од Бога у онај дан, и рече: Како ћу донети к себи ковчег Божји?

¹³Og David flyttet ikke arken inn til sig i Davids stad, men lot den føre bort til gititten Obed-Edoms hus.

¹³И не пренесе Давид ковчег к себи у град Давидов, него га склони у кућу Овид-Едома Гетејина.

¹⁴Guds ark blev stående hos Obed-Edoms familie i hans hus i tre måneder; og Herren velsignet Obed-Edoms hus og alt hvad hans var.

¹⁴И оста ковчег Божји код породице Овид-Едомове у кући његовој три месеци. И Господ благослови дом Овид-Едомов и све што имаше.