1For jeg vil ikke, brødre, at I skal være uvitende om at våre fedre var alle under skyen og gikk alle gjennem havet
1Али нећу вам затајити, браћо, да очеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше;
2og blev alle døpt til Moses i skyen og i havet,
2И сви се у Мојсија крстише у облаку и мору;
3og de åt alle den samme åndelige mat
3И сви једно јело духовно једоше;
4og drakk alle den samme åndelige drikk; for de drakk av den åndelige klippe som fulgte dem, og klippen var Kristus;
4И сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која иђаше за њима: а стена беше Христос.
5allikevel hadde Gud ikke behag i de fleste av dem; for de blev slått ned i ørkenen.
5Али многи од њих не беху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.
6Men disse ting skjedde som forbilleder for oss, forat ikke vi skal ha lyst til det onde, likesom de hadde lyst til det.
6А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што желеше.
7Bli heller ikke avgudsdyrkere, likesom nogen av dem, som skrevet er: Folket satte sig ned for å ete og drikke og stod op for å leke!
7Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Седоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.
8La oss heller ikke drive hor, likesom nogen av dem drev hor og falt på én dag tre og tyve tusen!
8Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.
9La oss heller ikke friste Kristus, likesom nogen av dem fristet ham og blev ødelagt av slanger!
9Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.
10Knurr heller ikke, likesom nogen av dem knurret og blev ødelagt av ødeleggeren!
10Нити да вичемо на Бога, као неки од њих што викаше, и изгибоше од крвника.
11Dette hendte dem som forbilleder, men det er skrevet til formaning for oss, til hvem de siste tider er kommet.
11Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које последак света дође.
12Derfor, den som tykkes sig å stå, han se til at han ikke faller!
12Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.
13Eder har ingen fristelse møtt som mennesker ikke kan bære; og Gud er trofast, som ikke skal la eder fristes over evne, men gjøre både fristelsen og dens utgang, så I kan tåle den.
13Друго искушење не дође на вас осим човечијег; али је веран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднети.
14Derfor, mine elskede, fly fra avgudsdyrkelsen!
14Зато, љубазна браћо моја, бежите од идолопоклонства.
15Jeg taler til eder som til forstandige; døm selv det jeg sier!
15Као мудрима говорим; судите ви шта говорим.
16Velsignelsens kalk som vi velsigner, er den ikke samfund med Kristi blod? Brødet som vi bryter, er det ikke samfund med Kristi legeme?
16Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христовог?
17Fordi der er ett brød, er vi ett legeme, enda vi er mange; for vi har alle del i det ene brød.
17Јер смо један хлеб, једно тело многи; јер сви у једном хлебу имамо заједницу.
18Se til Israel efter kjødet: Har ikke de som eter offerne, samfund med alteret?
18Гледајте Израиља по телу: који једу жртве нису ли заједничари олтара?
19Hvad mener jeg altså? at det er noget avguds-offer til? eller at det er nogen avgud til?
19Шта дакле говорим? Да је идол шта? Или идолска жртва да је шта?
20Nei, men at det de ofrer, det ofrer de til onde ånder og ikke til Gud; men jeg vil ikke at I skal komme i samfund med de onde ånder.
20Није; него шта жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима.
21I kan ikke drikke Herrens kalk og onde ånders kalk; I kan ikke ha del I Herrens bord og i onde ånders bord.
21Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједницу у трпези Господњој и у трпези ђаволској.
22Eller tør vi egge Herren til nidkjærhet? vi er vel ikke sterkere enn han?
22Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од Њега?
23Jeg har lov til alt, men ikke alt gagner; jeg har lov til alt, men ikke alt opbygger.
23Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро.
24Ingen søke sitt eget, men enhver søke den annens beste!
24Нико да не гледа шта је његово, него сваки да гледа шта је другог.
25Alt det som selges i slakterboden, kan I ete uten at I for samvittighetens skyld spør mere efter det;
25Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујте савести ради;
26for jorden og alt det som fyller den, hører Herren til.
26Јер је Господња земља и шта је на њој.
27Og dersom nogen av de vantro ber eder til gjest, og I vil gå dit, da kan I ete alt som settes frem for eder, uten at I for samvittighetens skyld spør mere efter det.
27Ако ли вас ко од неверника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савести ради.
28Men dersom nogen sier til eder: Dette er avguds-offer, da la være å ete det, for hans skyld som sa eder det, og for samvittighetens skyld!
28Ако ли вам пак ко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради оног који вам каже, и ради савести; јер је Господња земља и шта је на њој.
29Jeg mener ikke ens egen samvittighet, men næstens. For hvorfor skal min frihet dømmes av en annens samvittighet?
29Али не говорим за савест твоју, него другог; јер зашто да моју слободу суди савест другог?
30Dersom jeg nyter det med takk, hvorfor skal jeg da spottes for det som jeg takker for?
30Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за шта ја захваљујем?
31Enten I altså eter eller drikker, eller hvad I gjør, så gjør alt til Guds ære!
31Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините.
32Vær uten anstøt både for jøder og for grekere og for Guds menighet,
32Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој,
33likesom også jeg i alt streber å tekkes alle og ikke tenker på mitt eget gagn, men på de manges, at de må bli frelst.
33Као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многих, да се спасу.