¹Bli mine efterfølgere, likesom jeg efterfølger Kristus! / [1KO 11, 1 er i trykte bøker plassert på slutten av kapittel 10.]

¹Угледајте се на мене, као и ја на Христа.

²Jeg roser eder for at I kommer mig i hu i alle ting og holder fast ved mine forskrifter, således som jeg gav eder dem.

²Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.

³Men jeg vil at I skal vite at Kristus er enhver manns hoved, og mannen er kvinnens hoved, og Gud er Kristi hoved.

³Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.

⁴Hver mann som beder eller taler profetisk med noget på hodet, vanærer sitt hode;

⁴Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.

⁵men hver kvinne som beder eller taler profetisk med utildekket hode, vanærer sitt hode; for det er aldeles det samme som om hun var raket.

⁵И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.

⁶For hvis en kvinne ikke tildekker sig, da la henne også klippe håret av; men er det usømmelig for en kvinne å klippe eller rake av sig håret, da la henne tildekke sig.

⁶Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.

⁷For en mann skal ikke tildekke sitt hode, eftersom han er Guds billede og ære; men kvinnen er mannens ære.

⁷Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.

⁸For mannen er ikke av kvinnen, men kvinnen er av mannen;

⁸Јер није муж од жене него жена од мужа.

⁹mannen blev jo heller ikke skapt for kvinnens skyld, men kvinnen for mannens skyld.

⁹Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.

¹⁰Derfor bør kvinnen ha et undergivenhets-tegn på sitt hode for englenes skyld.

¹⁰Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.

¹¹Dog, i Herren er hverken kvinnen noget fremfor mannen eller mannen noget fremfor kvinnen;

¹¹Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.

¹²for likesom kvinnen er av mannen, så er også mannen ved kvinnen, og alt er av Gud.

¹²Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.

¹³Døm hos eder selv: passer det sig at en kvinne beder til Gud med utildekket hode?

¹³Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?

¹⁴Lærer ikke endog selve naturen eder at dersom en mann lar håret vokse langt, er det ham til vanære,

¹⁴Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;

¹⁵men dersom en kvinne lar håret vokse langt, er det henne til ære? for det lange hår er gitt henne til slør.

¹⁵А жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.

¹⁶Men dersom nogen vil være trettekjær, da har ikke vi en sådan skikk, heller ikke Guds menigheter.

¹⁶Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.

¹⁷Men idet jeg påbyder dette, roser jeg ikke at I kommer sammen, ikke til det bedre, men til det verre.

¹⁷Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.

¹⁸For for det første, når I kommer sammen i menighets-samling, hører jeg at det er splid iblandt eder, og for en del tror jeg det;

¹⁸Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.

¹⁹for det må være partier iblandt eder, forat de ekte kan bli åpenbare iblandt eder.

¹⁹Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.

²⁰Når I altså kommer sammen, da blir det ikke Herrens nattverd I eter;

²⁰А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.

²¹for idet I eter, tar hver på forhånd sin egen mat, og den ene er hungrig, og den annen er drukken.

²¹Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.

²²Har I da ikke hus til å ete og drikke i? eller forakter I Guds menighet og vanærer dem som intet har? Hvad skal jeg si til eder? skal jeg rose eder? I dette roser jeg eder ikke.

²²Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.

²³For jeg har mottatt fra Herren dette som jeg også har overgitt eder, at den Herre Jesus i den natt da han blev forrådt, tok et brød,

²³Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.

²⁴takket og brøt det og sa: Dette er mitt legeme, som er for eder; gjør dette til minne om mig!

²⁴И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.

²⁵Likeså også kalken efter aftensmåltidet, idet han sa: Denne kalk er den nye pakt i mitt blod; gjør dette, så ofte som I drikker den, til minne om mig!

²⁵Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.

²⁶For så ofte som I eter dette brød og drikker denne kalk, forkynner I Herrens død, inntil han kommer.

²⁶Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.

²⁷Derfor, hver som eter brødet eller drikker Herrens kalk uverdig, han blir skyldig i Herrens legeme og blod.

²⁷Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.

²⁸Men hvert menneske prøve sig selv, og så ete han av brødet og drikke av kalken!

²⁸Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;

²⁹for den som eter og drikker, han eter og drikker sig selv til dom dersom han ikke gjør forskjell på Herrens legeme.

²⁹Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.

³⁰Derfor er det mange skrøpelige og syke iblandt eder, og mange sovner inn.

³⁰Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.

³¹Men dersom vi dømte oss selv, blev vi ikke dømt;

³¹Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.

³²men når vi dømmes, da refses vi av Herren, forat vi ikke skal fordømmes sammen med verden.

³²Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.

³³Derfor, mine brødre, når I kommer sammen for å ete, da del med hverandre;

³³Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.

³⁴og hvis nogen hungrer, da ete han hjemme, forat I ikke skal komme sammen til dom! Det annet skal jeg foreskrive når jeg kommer.

³⁴Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.