¹Se, hvor stor kjærlighet Faderen har vist oss, at vi skal kalles Guds barn; og det er vi. Derfor kjenner verden ikke oss fordi den ikke kjenner ham.

¹Видите какву нам је љубав дао Отац, да се деца Божија назовемо и будемо; зато свет не познаје нас, јер Њега не позна.

²I elskede! nu er vi Guds barn, og det er ennu ikke åpenbaret hvad vi skal bli; vi vet at når han åpenbares, da skal vi bli ham like; for vi skal se ham som han er.

²Љубазни! Сад смо деца Божија, и још се не показа шта ћемо бити; него знамо да кад се покаже, бићемо као и Он, јер ћемо Га видети као што јесте.

³Og hver den som har dette håp til ham, han renser sig selv, likesom han er ren.

³И сваки који ову наду има на Њега, чисти се, као и Он што је чист.

⁴Hver den som gjør synd, han gjør og lovbrudd, og synden er lovbrudd.

⁴Сваки који чини грех и безакоње чини: и грех је безакоње.

⁵Og I vet at han er åpenbaret for å bortta våre synder, og synd er ikke i ham.

⁵И знате да се Он јави да грехе наше узме; и греха у Њему нема.

⁶Hver den som blir i ham, synder ikke; hver den som synder, har ikke sett ham og ikke kjent ham.

⁶Који год у Њему стоји не греши; који год греши не виде Га нити Га позна.

⁷Mine barn! la ikke nogen forføre eder! den som gjør rettferdighet, er rettferdig, likesom han er rettferdig.

⁷Дечице! Нико да вас не вара: који правду твори праведник је, као што је Он праведан;

⁸Den som gjør synd, er av djevelen; for djevelen synder fra begynnelsen. Dertil er Guds Sønn åpenbaret at han skal gjøre ende på djevelens gjerninger.

⁸Који твори грех од ђавола је, јер ђаво греши од почетка. Зато се јави Син Божји да раскопа дела ђавоља.

⁹Hver den som er født av Gud, gjør ikke synd, fordi hans sæd blir i ham, og han kan ikke synde, fordi han er født av Gud.

⁹Који је год рођен од Бога не чини греха, јер Његово семе стоји у њему, и не може грешити, јер је рођен од Бога.

¹⁰På dette kan Guds barn og djevelens barn kjennes; hver den som ikke gjør rettferdighet, er ikke av Gud, heller ikke den som ikke elsker sin bror.

¹⁰По томе се познају деца Божија и деца ђавоља: који год не твори правде, није од Бога, и који не љуби брата свог.

¹¹For dette er det budskap som I hørte fra begynnelsen, at vi skal elske hverandre,

¹¹Јер је ово заповест, коју чусте испочетка, да љубимо један другог.

¹²ikke som Kain, som var av den onde og slo sin bror ihjel. Og hvorfor slo han ham ihjel? Fordi hans gjerninger var onde, men hans brors rettferdige.

¹²Не као што Каин беше од нечастивог и закла брата свог. И за који га узрок закла? Јер дела његова беху зла, а брата му праведна.

¹³Undre eder ikke, brødre, om verden hater eder!

¹³Не чудите се, браћо моја, ако свет мрзи на вас.

¹⁴Vi vet at vi er gått over fra døden til livet, fordi vi elsker brødrene; den som ikke elsker, blir i døden.

¹⁴Ми знамо да пређосмо из смрти у живот, јер љубимо браћу; јер ко не љуби брата остаје у смрти.

¹⁵Hver den som hater sin bror, er en manndraper, og I vet at ingen manndraper har evig liv blivende i sig.

¹⁵Сваки који мрзи на брата свог крвник је људски; и знате да ниједан крвник људски нема у себи вечни живот.

¹⁶På det kjenner vi kjærligheten at han satte sitt liv til for oss; også vi er skyldige å sette livet til for brødrene.

¹⁶По том познасмо љубав што Он за нас душу своју положи: ми смо дужни полагати душе за браћу.

¹⁷Men den som har verdens gods og ser sin bror ha trang og lukker sitt hjerte for ham, hvorledes kan kjærligheten til Gud bli i ham?

¹⁷Који дакле има богатство овог света, и види брата свог у невољи и затвори срце своје од њега, како љубав Божија стоји у њему?

¹⁸Mine barn! la oss ikke elske med ord eller med tunge, men i gjerning og sannhet!

¹⁸Дечице моја! Да се не љубимо речју ни језиком, него делом и истином.

¹⁹Og på dette skal vi kjenne at vi er av sannheten, og så skal vi stille våre hjerter tilfreds for hans åsyn;

¹⁹И по том дознајемо да смо од истине, и пред Њим тешимо срца своја.

²⁰for om enn vårt hjerte fordømmer oss, så er Gud større enn vårt hjerte og kjenner alle ting.

²⁰Јер ако нам зазире срце наше, Бог је већи од срца нашег и зна све.

²¹I elskede! dersom vårt hjerte ikke fordømmer oss, da har vi frimodighet for Gud,

²¹Љубазни! Ако нам срце наше не зазире, слободу имамо пред Богом;

²²og det vi beder om, det får vi av ham; for vi holder hans bud og gjør det som er ham til behag.

²²И шта год заиштемо, примићемо од Њега, јер заповести Његове држимо и чинимо шта је Њему угодно.

²³Og dette er hans bud at vi skal tro på hans Sønn Jesu Kristi navn og elske hverandre, således som han bød oss.

²³И ово је заповест Његова да верујемо у име Сина Његовог Исуса Христа, и да љубимо један другог као што нам је дао заповест.

²⁴Og den som holder hans bud, blir i ham og han i ham; og på dette kjenner vi at han blir i oss, av den Ånd som han gav oss.

²⁴И који држи заповести Његове у Њему стоји, и Он у њему. И по том познајемо да стоји у нама, по Духу кога нам је дао.