1Begynner vi atter å gi oss selv skussmål, eller mon vi, således som visse folk, trenger til skussmålsbrev til eder eller fra eder?
1Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас?
2I er vårt brev, innskrevet i våre hjerter, kjent og lest av alle mennesker,
2Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи;
3idet det blir vitterlig at I er Kristi brev, tilblitt ved vår tjeneste, innskrevet ikke med blekk, men med den levende Guds Ånd, ikke på stentavler, men på hjertets kjødtavler.
3Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца.
4Men en sådan tillit har vi til Gud ved Kristus,
4А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога,
5ikke at vi av oss selv duer til å uttenke noget som av oss selv, men vår duelighet er av Gud,
5Не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;
6som og gjorde oss duelige til å være tjenere for en ny pakt, ikke for bokstav, men for Ånd; for bokstaven slår ihjel, men Ånden gjør levende.
6Који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.
7Dersom da dødens tjeneste, som med bokstaver var innhugget i stener, fremtrådte i herlighet, så at Israels barn ikke tålte å se på Mose åsyn for hans åsyns herlighets skyld, som dog svant,
7Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје:
8hvor skal da ikke Åndens tjeneste enn mere være i herlighet!
8А камоли неће много већма служба духа бити у слави?
9For dersom fordømmelsens tjeneste er herlighet, da er rettferdighetens tjeneste ennu langt mere rik på herlighet;
9Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.
10for det herlige har i dette stykke ingen herlighet mot hin overvettes rike herlighet.
10Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.
11For når det som svinner, var i herlighet, da skal meget mere det som blir, være i herlighet.
11Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.
12Eftersom vi da har et sådant håp, går vi frem med stor frimodighet,
12Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо;
13og gjør ikke som Moses, som la et dekke over sitt åsyn, forat Israels barn ikke skulde skue enden av det som svant.
13И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.
14Men deres sinn er blitt forherdet; for like til denne dag blir det samme dekke liggende når de leser den gamle pakt, uten at det blir åpenbaret at den opheves i Kristus.
14Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје.
15Men til denne dag ligger et dekke over deres hjerte når Moses leses;
15Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.
16men når det omvender sig til Herren, blir dekket tatt bort.
16А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.
17Men Herren er Ånden, og hvor Herrens Ånd er, der er frihet.
17А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода.
18Men vi som med utildekket åsyn skuer Herrens herlighet som i et speil; vi blir alle forvandlet til det samme billede fra herlighet til herlighet, som av Herrens Ånd.
18Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.