¹Derfor, da vi har denne tjeneste, eftersom vi har fått miskunn, så taper vi ikke motet;

¹Зато имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;

²men vi har sagt oss løs fra alle skammelige snikveier og farer ikke frem med list, heller ikke forfalsker vi Guds ord, men ved å kunngjøre sannheten anbefaler vi oss til alle menneskers samvittighet for Guds åsyn.

²Него се одрекосмо тајног срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо реч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савести човечијој пред Богом.

³Er da enn vårt evangelium skjult, så er det skjult blandt dem som går fortapt,

³Ако ли је пак покривено јеванђеље наше у онима је покривено који гину,

⁴i hvem denne verdens gud har forblindet de vantros sinn, forat lyset fra evangeliet om Kristi herlighet, han som er Guds billede, ikke skal skinne for dem.

⁴У којима бог света овог ослепи разуме неверника, да им не засветли видело јеванђеља славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.

⁵For vi forkynner ikke oss selv, vi forkynner Kristus Jesus som Herre, oss derimot som eders tjenere for Jesu skyld.

⁵Јер себе не проповедамо него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.

⁶For Gud, som bød at lys skulde skinne frem av mørke, han er den som også har latt det skinne i våre hjerter, forat kunnskapen om Guds herlighet i Jesu Kristi åsyn skulde stråle frem fra oss.

⁶Јер Бог који рече да из таме засветли видело, засветли у срцима нашим на светлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.

⁷Men vi har denne skatt i lerkar, forat den rike kraft skal være av Gud og ikke av oss,

⁷Али ово благо имамо у земљаним судовима, да премноштво силе буде од Бога, а не од нас.

⁸idet vi alltid er i trengsel, men ikke kuet, tvilende, men ikke mistvilende,

⁸У свему имамо невоље, али нам се не досађује; збуњени смо, али не губимо наду;

⁹forfulgt, men ikke opgitt, nedslått, men ikke tilintetgjort -

⁹Прогоне нас, али нисмо остављени; обаљују нас, али не гинемо.

¹⁰alltid bærende Jesu død med oss i legemet, forat også Jesu liv skal åpenbares i vårt legeme.

¹⁰И једнако носимо на телу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на телу нашем покаже.

¹¹For ennu mens vi lever, overgis vi stadig til døden for Jesu skyld, forat også Jesu liv skal åpenbares i vårt dødelige kjød.

¹¹Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем.

¹²Således er da døden virksom i oss, men livet i eder.

¹²Зато дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

¹³Men eftersom vi har den samme troens Ånd - efter det som er skrevet: Jeg trodde, derfor talte jeg - så tror vi og, derfor taler vi og,

¹³Имајући пак онај исти дух вере као што је написано: веровах, зато говорих; ми верујемо, зато и говоримо.

¹⁴for vi vet at han som opvakte den Herre Jesus, skal også opvekke oss med Jesus og stille oss frem sammen med eder.

¹⁴Знајући да ће Онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.

¹⁵For det skjer alt sammen for eders skyld, forat nåden kan utbrede sig til dess flere og virke rikelig takksigelse til Guds ære.

¹⁵Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује хвалама на славу Божију.

¹⁶Derfor taper vi ikke motet, men om og vårt utvortes menneske går til grunne, så fornyes dog det innvortes dag for dag.

¹⁶Зато нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.

¹⁷For vår trengsel, som er kortvarig og lett, virker for oss en evig fylde av herlighet i overmål på overmål,

¹⁷Јер наша лака садашња брига доноси нам вечну и од свега претежнију славу.

¹⁸såsom vi ikke har det synlige for øie, men det usynlige; for det synlige er timelig, men det usynlige evig

¹⁸Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за време, а оно што се не види, вечно.