¹David kvad denne sang for Herren den dag da Herren hadde utfridd ham av alle hans fienders hånd og av Sauls hånd.

¹И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;

²Og han sa: Herren er min klippe og min festning og min redder,

²И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.

³min klippefaste Gud, som jeg setter min lit til, mitt skjold og min frelses horn, min borg og min tilflukt, min frelser; fra vold frelser du mig.

³Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.

⁴Jeg påkaller den Høilovede, Herren, og blir frelst fra mine fiender.

⁴Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.

⁵Dødens bølger omspente mig, fordervelsens strømmer forferdet mig.

⁵Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.

⁶Dødsrikets rep omgav mig, dødens snarer overfalt mig.

⁶Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне.

⁷I min trengsel påkalte jeg Herren, og jeg ropte til min Gud; han hørte fra sitt tempel min røst, og mitt skrik kom for hans ører.

⁷У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.

⁸Da rystet og bevet jorden, himmelens grunnvoller skalv, og de rystet; for hans vrede var optendt.

⁸Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.

⁹Det steg røk op av hans nese, og fortærende ild fra hans munn; glør brente ut av ham.

⁹Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.

¹⁰Og han bøide himmelen og steg ned, og det var mørke under hans føtter.

¹⁰Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.

¹¹Og han fór på kjeruber og fløi, og han lot sig se på vindens vinger.

¹¹И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.

¹²Og han gjorde mørke til skjul rundt omkring sig, vannmasser, tykke skyer.

¹²Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.

¹³Frem av glansen foran ham brente gloende kull.

¹³Од севања пред Њим гораше живо угљевље.

¹⁴Herren tordnet fra himmelen, den Høieste lot sin røst høre.

¹⁴Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.

¹⁵Og han utsendte piler og spredte dem* omkring - lyn og forvirret dem. / {* fiendene.}

¹⁵Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.

¹⁶Da kom havets strømmer til syne; jordens grunnvoller blev avdekket ved Herrens trusel, for hans neses åndepust.

¹⁶Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.

¹⁷Han rakte sin hånd ut fra det høie, han grep mig; han drog mig op av store vann.

¹⁷Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.

¹⁸Han fridde mig ut fra min sterke fiende, fra mine avindsmenn; for de var mig for mektige.

¹⁸Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.

¹⁹De overfalt mig på min motgangs dag; men Herren blev min støtte.

¹⁹Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.

²⁰Og han førte mig ut i fritt rum; han frelste mig, for han hadde behag i mig.

²⁰И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.

²¹Herren gjengjeldte mig efter min rettferdighet, han betalte mig efter mine henders renhet.

²¹Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.

²²For jeg tok vare på Herrens veier og vek ikke i ondskap fra min Gud;

²²Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.

²³for alle hans lover hadde jeg for øie, og fra hans bud vek jeg ikke,

²³Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.

²⁴og jeg var ulastelig for ham og voktet mig vel for min synd.

²⁴И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.

²⁵Og Herren gjengjeldte mig efter min rettferdighet, efter min renhet for hans øine.

²⁵Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.

²⁶Mot den fromme viser du dig from, mot den rettvise stridsmann viser du dig rettvis,

²⁶Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;

²⁷mot den rene viser du dig ren, mot den forvendte viser du dig vrang*. / {* d.e. gjør du tvert imot hans ønske og forventning.}

²⁷С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.

²⁸Elendige folk frelser du, men dine øine er mot de overmodige; dem fornedrer du.

²⁸Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.

²⁹For du er mitt lys, Herre, og Herren opklarer mitt mørke.

²⁹Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.

³⁰For ved dig stormer jeg løs på fiendeskarer, ved min Gud springer jeg over murer.

³⁰С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.

³¹Gud, hans vei er fullkommen; Herrens ord er rent, han er et skjold for alle dem som setter sin lit til ham.

³¹Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.

³²For hvem er Gud foruten Herren, og hvem er en klippe foruten vår Gud?

³²Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?

³³Gud, han er mitt sterke vern og leder den ulastelige på hans vei.

³³Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.

³⁴Han gir ham føtter likesom hindene og stiller mig på mine høider.

³⁴Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.

³⁵Han oplærer mine hender til krig, så mine armer spenner kobberbuen.

³⁵Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.

³⁶Og du gir mig din frelse til skjold, og din mildhet gjør mig stor.

³⁶Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.

³⁷Du gjør rummet vidt for mine skritt under mig, og mine ankler vakler ikke.

³⁷Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.

³⁸Jeg vil forfølge mine fiender og ødelegge dem, og jeg vender ikke tilbake før jeg har gjort ende på dem.

³⁸Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.

³⁹Jeg gjør ende på dem og knuser dem, så de ikke kan reise sig; de faller under mine føtter.

³⁹И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.

⁴⁰Og du omgjorder mig med kraft til krig, du bøier mine motstandere under mig.

⁴⁰Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.

⁴¹Og mine fiender lar du vende mig ryggen, mine avindsmenn utrydder jeg.

⁴¹Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.

⁴²De ser sig om, men der er ingen frelser - efter Herren, men han svarer dem ikke.

⁴²Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.

⁴³Og jeg knuser dem som jordens støv; jeg sønderknuser dem, tramper dem ned som søle på gatene.

⁴³Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.

⁴⁴Og du redder mig fra mitt folks kamper, du bevarer mig til å være hode for hedninger; folkeferd som jeg ikke kjenner, tjener mig.

⁴⁴Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.

⁴⁵Fremmede kryper for mig; bare de hører om mig, blir de mig lydige.

⁴⁵Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.

⁴⁶Fremmede visner bort og går bevende ut av sine borger.

⁴⁶Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.

⁴⁷Herren lever, og priset er min klippe, og ophøiet er min frelses klippefaste Gud,

⁴⁷Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.

⁴⁸den Gud som gir mig hevn og legger folkeferd under mig,

⁴⁸Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,

⁴⁹og som fører mig ut fra mine fiender; over mine motstandere ophøier du mig, fra voldsmannen redder du mig.

⁴⁹Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.

⁵⁰Derfor vil jeg prise dig, Herre, blandt hedningene og lovsynge ditt navn.

⁵⁰Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,

⁵¹Han gjør frelsen stor for sin konge, og han gjør miskunnhet mot sin salvede, mot David og mot hans ætt til evig tid.

⁵¹Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.