1Jeg vidner for Gud og Kristus Jesus, som skal dømme levende og døde, og ved hans åpenbarelse og hans rike;
1Заклињем те, дакле, пред Богом и Господом нашим Исусом Христом, који ће судити живима и мртвима, доласком Његовим и царством Његовим:
2Forkynn ordet, vær rede i tide og utide, overbevis, irettesett, forman med all langmodighet og lære!
2Проповедај реч, настој у добро време и у невреме, покарај, запрети, умоли са сваким сношењем и учењем;
3For det skal komme en tid da de ikke skal tåle den sunde lære, men efter sine egne lyster ta sig selv lærere i hopetall, fordi det klør dem i øret,
3Јер ће доћи време кад здраве науке неће слушати, него ће по својим жељама накупити себи учитеље, као што их уши сврбе,
4og de skal vende øret bort fra sannheten og vende sig til eventyr.
4И одвратиће уши од истине, и окренуће се ка гаталицама.
5Men vær du edru i alle ting, lid ondt, gjør en evangelists gjerning, fullfør din tjeneste!
5А ти буди трезан у свачему, трпи зло, учини дело јеванђелиста, службу своју сврши.
6For jeg ofres allerede, og tiden for min bortgang er forhånden.
6Јер ја се већ жртвујем, и време мог одласка наста.
7Jeg har stridt den gode strid, fullendt løpet, bevart troen.
7Добар рат ратовах, трку сврших, веру одржах.
8Så ligger da rettferdighetens krans rede for mig, den som Herren, den rettferdige dommer, skal gi mig på hin dag, dog ikke mig alene, men alle som har elsket hans åpenbarelse.
8Даље, дакле, мени је приправљен венац правде, који ће ми дати Господ у дан онај, праведни судија; али не само мени, него свима који се радују Његовом доласку.
9Gjør dig umak for å komme snart til mig!
9Постарај се да дођеш брзо к мени;
10For Demas forlot mig, fordi han fikk kjærlighet til den nuværende verden, og drog til Tessalonika, Kreskens til Galatia, Titus til Dalmatia;
10Јер ме Димас остави, омилевши му садашњи свет, и отиде у Солун; Крискент у Галатију, Тит у Далмацију; Лука је сам код мене.
11Lukas er alene hos mig. Ta Markus og ha ham med dig! for han er mig nyttig til tjeneste.
11Марка узми и доведи га са собом; јер ми је добар за службу.
12Tykikus har jeg sendt til Efesus.
12А Тихика послао сам у Ефес.
13Når du kommer, da ha med dig den kappe som jeg lot bli i Troas hos Karpus, og bøkene, især skinnbøkene!
13Кад дођеш донеси ми кабаницу што сам оставио у Троади код Карпа, и књиге, а особито кожне.
14Kobbersmeden Aleksander gjorde mig meget ondt; Herren vil lønne ham efter hans gjerninger.
14Александар ковач много ми зла учини. Да му Господ плати по делу његовом.
15Vokt dig for ham du også! for han stod hårdt imot våre ord.
15Чувај се и ти од њега; јер се врло противи нашим речима.
16Ved mitt første forsvar møtte ingen med mig, men alle forlot mig; gid det ikke må bli dem tilregnet!
16У први мој одговор нико не оста са мном, него ме сви оставише. Да им се не прими!
17Men Herren stod hos mig og styrket mig, forat forkynnelsen skulde fullbyrdes ved mig og alle folk få høre den, og jeg blev fridd ut av løvens gap.
17Али Господ би са мном и даде ми помоћ да се кроза ме сврши проповедање, и да чују сви незнабошци; и избавих се од уста лавових.
18Herren skal fri mig fra all ond gjerning og frelse mig inn i sitt himmelske rike; ham være æren i all evighet! Amen.
18И Господ ће ме избавити од сваког злог дела, и сачуваће ме за царство своје небеско; коме слава ва век века. Амин.
19Hils Priska og Akvilas og Onesiforus' hus!
19Поздрави Прискилу и Акилу, и Онисифоров дом.
20Erastus blev i Korint; Trofimus lot jeg syk efter mig i Milet.
20Ераст оста у Коринту. А Трофима оставих у Милету болесног.
21Gjør dig umak for å komme før vinteren! Eubulus og Pudens og Linus og Klaudia og alle brødrene hilser dig.
21Постарај се да дођеш пре зиме. Поздравља те Еувул, и Пуд, и Лин, и Клаудија, и браћа сва.
22Den Herre Jesus være med din ånd! Nåden være med eder!
22Господ Исус Христос са духом твојим. Благодат с вама. Амин.