¹Bedre er et godt navn enn god olje, og bedre dødsdagen enn den dag en blir født.

¹Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.

²Bedre er det å gå til sørgehus enn til gjestebudshus, fordi i sørgehuset ender hvert menneskes liv, og den som lever, legger sig det på hjerte.

²Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

³Bedre er gremmelse enn latter; for mens ansiktet er sørgmodig, er hjertet vel til mote.

³Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

⁴De vises hjerte er i sorgens hus, men dårenes hjerte i gledens hus.

⁴Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.

⁵Bedre er det å høre skjenn av en vis enn å høre sang av dårer;

⁵Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.

⁶for som tornene spraker under gryten, så er det når dåren ler; også dette er tomhet.

⁶Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.

⁷For urettmessig vinning gjør den vise til dåre, og bestikkelse ødelegger hjertet.

⁷Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.

⁸Bedre er enden på en ting enn begynnelsen, bedre å være tålmodig enn overmodig.

⁸Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.

⁹Vær ikke for hastig i din ånd til å vredes; for vreden bor i dårers barm.

⁹Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.

¹⁰Si ikke: Hvorav kommer det at de fremfarne dager var bedre enn de som nu er? For det er ikke av visdom du spør om det.

¹⁰Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.

¹¹Visdom er jevngod med arvegods, ja ennu ypperligere for dem som ser solen;

¹¹Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.

¹²for å være i visdommens skygge er som å være i skyggen av rikdom, men kunnskapens fortrin er at visdommen holder sin eier i live.

¹²Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.

¹³Se på Guds verk! For hvem kan gjøre rett det som han har gjort kroket?

¹³Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?

¹⁴På en god dag skal du være ved godt mot, og på en ond dag skal du tenke på at Gud har gjort den og, like så vel som den andre, forat mennesket ikke skal finne noget efter sig*. / {* d.e. ikke skal vite noget av hvad som skal skje efter ham.}

¹⁴У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.

¹⁵Alt dette har jeg sett i mitt tomme liv: Mangen rettferdig går til grunne tross sin rettferdighet, og mangen ugudelig lever lenge tross sin ondskap.

¹⁵Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.

¹⁶Vær ikke altfor rettferdig og te dig ikke overvettes vis! hvorfor vil du ødelegge dig selv*? / {* nemlig ved fariseisk egenrettferdighet og selvklokskap; LUK 18, 11.}

¹⁶Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?

¹⁷Vær ikke altfor urettferdig*, og vær ikke en dåre! Hvorfor vil du dø før tiden? / {* All synd kan du vel ikke undgå (FRK 7, 20. 1KG 8, 46. JAK 3, 2.), men tro ikke derfor at du kan overgi dig til det onde.}

¹⁷Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?

¹⁸Det er godt at du holder fast ved det ene, men du skal heller ikke slippe det andre; for den som frykter Gud, finner en utvei av alt dette.

¹⁸Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.

¹⁹Visdommen er et sterkere vern for den vise enn ti mektige menn i en by;

¹⁹Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.

²⁰for det finnes ikke et rettferdig menneske på jorden, som bare gjør godt og aldri synder.

²⁰Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.

²¹Akt heller ikke på alt det folk sier, ellers kunde du få høre din tjener banne dig!

²¹Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;

²²For du vet jo med dig selv at også du mange ganger har bannet andre.

²²Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.

²³Alt dette har jeg prøvd med visdom; Jeg sa: Jeg vil vinne visdom, men den er ennu langt borte fra mig.

²³Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.

²⁴Det som er langt borte og dypt, dypt skjult - hvem kan finne det?

²⁴Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?

²⁵Jeg så mig om, og min attrå var å vinne kunnskap og å granske og søke efter visdom og klokskap og å forstå at ugudelighet er dårskap, og at dårskapen er galskap.

²⁵Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

²⁶Og jeg fant noget som er bitrere enn døden: kvinnen - hun er et garn og hennes hjerte en snare, og hennes hender er lenker; den som tekkes Gud, slipper fra henne, men synderen blir fanget av henne.

²⁶И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.

²⁷Se, dette fant jeg ut, sier predikeren, idet jeg la det ene til det andre for å finne hovedsummen.

²⁷Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.

²⁸Det som jeg stadig har søkt, men ikke har funnet, det er: En mann har jeg funnet blandt tusen, men en kvinne har jeg ikke funnet blandt dem alle.

²⁸Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.

²⁹Se, dette er det eneste jeg har funnet ut, at Gud skapte mennesket som det skulde være, men de søker mange kunster.

²⁹Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.