¹I uforstandige galatere! hvem har forgjort eder, I som har fått Jesus Kristus malt for øinene som korsfestet?

¹О неразумни Галати! Ко вас је опчинио да се не покоравате истини? Ви, којима пред очима беше написан Исус Христос, а сад се међу вама разапе.

²Bare dette vil jeg få vite av eder: Var det ved lov-gjerninger I fikk Ånden, eller ved troens forkynnelse?

²Ово једно хоћу од вас да дознам, или Духа примисте кроз дела закона или кроз чувење вере?

³Er I så uforstandige? I begynte i Ånd; vil I nu fullende i kjød?

³Тако ли сте неразумни? Почевши Духом, сад телом свршујете?

⁴Så meget har I oplevd forgjeves! - om det da virkelig er forgjeves.

⁴Тако ли узалуд пострадасте? Кад би било само узалуд!

⁵Han altså som gir eder Ånden og virker kraftige gjerninger iblandt eder, gjør han det ved lov-gjerninger eller ved troens forkynnelse?

⁵Који вам дакле даје Духа и чини чудеса међу вама, чини ли делима закона или чувењем вере?

⁶Likesom Abraham trodde Gud, og det blev regnet ham til rettferdighet.

⁶Као што Авраам верова Богу, и прими му се у правду.

⁷Derfor skal I vite at de som har tro, de er Abrahams barn.

⁷Познајте дакле да су они синови Авраамови који су од вере.

⁸Og da Skriften forutså at det er ved tro Gud rettferdiggjør hedningene, forkynte den Abraham forut det evangelium: I dig skal alle folk velsignes.

⁸А писмо видевши унапред да Бог вером незнабошце правда, напред објави Аврааму: У теби ће се благословити сви незнабошци.

⁹Så blir da de som har tro, velsignet med den troende Abraham.

⁹Тако који су од вере, благословиће се с верним Авраамом.

¹⁰For så mange som holder sig til lov-gjerninger, er under forbannelse; for det er skrevet: Forbannet er hver den som ikke blir ved i alt som er skrevet i lovens bok, så han gjør det!

¹⁰Јер који су год од дела закона под клетвом су, јер је писано: Проклет сваки који не остане у свему што је написано у књизи законској да чини.

¹¹Og at ingen blir rettferdiggjort for Gud ved loven, er åpenbart; for: Den rettferdige, ved tro skal han leve;

¹¹А да се законом нико не оправдава пред Богом, познато је: јер праведник од вере живеће.

¹²men loven har ikke noget med troen å gjøre, men: Den som gjør det, skal leve derved.

¹²А закон није од вере; него човек који то твори живеће у томе.

¹³Kristus kjøpte oss fri fra lovens forbannelse, idet han blev en forbannelse for oss - for det er skrevet: Forbannet er hver den som henger på et tre -

¹³Христос је нас искупио од клетве законске поставши за нас клетва, јер је писано: Проклет сваки који виси на дрвету:

¹⁴forat Abrahams velsignelse kunde komme over hedningene i Kristus Jesus, så vi ved troen kunde få Ånden, som var oss lovt.

¹⁴Да међу незнабошцима буде благослов Аврамов у Христу Исусу, да обећање Духа примимо кроз веру.

¹⁵Brødre! jeg taler på menneskelig vis. Selv en menneskelig pakt vil ingen gjøre til intet eller legge noget til efterat den er stadfestet.

¹⁵Браћо, по човеку говорим, нико човечији потврђен завет не одбацује нити му шта домеће.

¹⁶Nu blev løftene gitt Abraham og hans ætt; han sier ikke: Og dine ætlinger, som om mange, men som om én: Og din ætt, og dette er Kristus.

¹⁶А Аврааму и семену његовом речена бише обећања. А не вели: и семенима, као за многа, него као за једно: и семену твом, које је Христос.

¹⁷Dette er da min mening: En pakt som forut er stadfestet av Gud, gjør ikke loven, som er gitt fire hundre og tretti år efter, ugyldig, så den skulde gjøre løftet til intet.

¹⁷Ово пак велим: завет, који је од Бога потврђен за Христа, не одбацује закон, који је постао после четири стотине и тридесет година, да укине обећање.

¹⁸For får en arven ved lov, da får en den ikke lenger ved løfte; men Gud har gitt Abraham den ved løfte.

¹⁸Јер ако је наследство од закона, онда већ није од обећања, а Аврааму обећањем дарова Бог.

¹⁹Hvad skulde da loven til? Den blev lagt til for overtredelsenes skyld, inntil den ætt kom som løftet gjaldt - gitt ved engler, ved en mellemmanns hånd;

¹⁹Шта ће дакле закон? Ради греха додаде се докле дође семе које му се обећа, и поставили су га анђели руком посредника.

²⁰men en mellemmann er ikke bare for én; men Gud er én.

²⁰Али посредник није једног; а Бог је један.

²¹Er da loven imot Guds løfter? Langt derifra! for var det gitt nogen lov som kunde gjøre levende, da kom rettferdigheten virkelig av loven;

²¹Еда ли је дакле закон противан обећањима Божјим? Боже сачувај! Јер да је дан закон који може оживети, заиста би од закона била правда.

²²men Skriften har lagt alt inn under synd, forat det som var lovt, skulde ved tro på Jesus Kristus bli gitt dem som tror.

²²Али писмо затвори све под грех, да се обећање даде кроз веру Исуса Христа онима који верују.

²³Men før troen kom, blev vi holdt innestengt i varetekt under loven til den tro som skulde åpenbares.

²³А пре доласка вере бисмо под законом чувани и затворени за веру која се хтела показати.

²⁴Så er da loven blitt vår tuktemester til Kristus, forat vi skulde bli rettferdiggjort av tro;

²⁴Тако нам закон би чувар до Христа, да се вером оправдамо.

²⁵men efterat troen er kommet, er vi ikke lenger under tuktemesteren;

²⁵А кад дође вера, већ нисмо под чуваром.

²⁶alle er I jo Guds barn ved troen på Kristus Jesus;

²⁶Јер сте ви сви синови Божји вером Христа Исуса;

²⁷for I, så mange som er døpt til Kristus, har iklædd eder Kristus.

²⁷Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.

²⁸Her er ikke jøde eller greker, her er ikke træl eller fri, her er ikke mann og kvinne; for I er alle én i Kristus Jesus.

²⁸Нема ту Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушког рода ни женског; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.

²⁹Men hører I Kristus til, da er I jo Abrahams ætt, arvinger efter løfte.

²⁹А кад сте ви Христови, онда сте семе Авраамово, и по обећању наследници.