Norwegian

Serbian: Cyrillic

Genesis

1

1I begynnelsen skapte Gud himmelen og jorden.
1У почетку створи Бог небо и земљу.
2Og jorden var øde og tom, og det var mørke over det store dyp, og Guds Ånd svevde over vannene.
2А земља беше без обличја и пуста, и беше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
3Da sa Gud: Det bli lys! Og det blev lys.
3И рече Бог: Нека буде светлост. И би светлост.
4Og Gud så at lyset var godt, og Gud skilte lyset fra mørket.
4И виде Бог светлост да је добра; и растави Бог светлост од таме.
5Og Gud kalte lyset dag, og mørket kalte han natt. Og det blev aften, og det blev morgen, første dag.
5И светлост назва Бог дан, а таму назва ноћ. И би вече и би јутро, дан први.
6Og Gud sa: Det bli en hvelving midt i vannene, og den skal skille vann fra vann.
6Потом рече Бог: Нека буде свод посред воде, да раставља воду од воде.
7Og Gud gjorde hvelvingen og skilte vannet som er under hvelvingen, fra vannet som er over hvelvingen. Og det blev så.
7И створи Бог свод, и растави воду под сводом од воде над сводом; и би тако.
8Og Gud kalte hvelvingen himmel. Og det blev aften, og det blev morgen, annen dag.
8А свод назва Бог небо. И би вече и би јутро, дан други.
9Og Gud sa: Vannet under himmelen samle sig til ett sted, og det blev så.
9Потом рече Бог: Нека се сабере вода што је под небом на једно место, и нека се покаже суво. И би тако.
10Og Gud kalte det tørre land jord, og vannet som hadde samlet sig, kalte han hav. Og Gud så at det var godt.
10И суво назва Бог земља, а зборишта водена назва мора; и виде Бог да је добро.
11Og Gud sa: Jorden bære frem gress, urter som sår sig, frukttrær som bærer frukt med deres frø i, på jorden, hvert efter sitt slag. Og det blev så.
11Опет рече Бог: Нека пусти земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама, у коме ће бити семе његово на земљи. И би тако.
12Og jorden bar frem gress, urter som sår sig, hver efter sitt slag, og trær som bærer frukt med deres frø i, hvert efter sitt slag. Og Gud så at det var godt.
12И пусти земља из себе траву, биље, што носи семе по својим врстама, и дрво, које рађа род, у коме је семе његово по његовим врстама. И виде Бог да је добро.
13Og det blev aften, og det blev morgen, tredje dag.
13И би вече и би јутро, дан трећи.
14Og Gud sa: Det bli lys på himmelhvelvingen til å skille dagen fra natten! Og de skal være til tegn og fastsatte tider og dager og år.
14Потом рече Бог: Нека буду видела на своду небеском, да деле дан и ноћ, да буду знаци временима и данима и годинама;
15Og de skal være til lys på himmelhvelvingen, til å lyse over jorden. Og det blev så.
15И нека светле на своду небеском, да обасјавају земљу. И би тако.
16Og Gud gjorde de to store lys, det største til å råde om dagen og det mindre til å råde om natten, og stjernene.
16И створи Бог два видела велика: видело веће да управља даном, и видело мање да управља ноћу, и звезде.
17Og Gud satte dem på himmelhvelvingen til å lyse over jorden
17И постави их Бог на своду небеском да обасјавају земљу.
18og til å råde om dagen og om natten og til å skille lyset fra mørket. Og Gud så at det var godt.
18И да управљају даном и ноћу, и да деле светлост од таме. И виде Бог да је добро.
19Og det blev aften, og det blev morgen, fjerde dag.
19И би вече и би јутро, дан четврти.
20Og Gud sa: Det vrimle av liv i vannet, og fugler flyve over jorden under himmelhvelvingen!
20Потом рече Бог: Нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески.
21Og Gud skapte de store sjødyr og alt levende som rører sig, som det vrimler av i vannet, hvert efter sitt slag, og alle vingede fugler, hver efter sitt slag. Og Gud så at det var godt.
21И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што проврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. И виде Бог да је добро;
22Og Gud velsignet dem og sa: Vær fruktbare og bli mange og opfyll vannet i havet, og fuglene skal bli tallrike på jorden!
22И благослови их Бог говорећи: Рађајте се и множите се, и напуните воду по морима, и птице нека се множе на земљи.
23Og det blev aften, og det blev morgen, femte dag.
23И би вече и би јутро, дан пети.
24Og Gud sa: Jorden la fremgå levende vesener, hvert efter sitt slag, fe, kryp og ville dyr, hvert efter sitt slag! Og det blev så.
24Потом рече Бог: Нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако.
25Og Gud gjorde de ville dyr, hvert efter sitt slag, og feet efter sitt slag og alt jordens kryp, hvert efter sitt slag. Og Gud så at det var godt.
25И створи Бог звери земаљске по врстама њиховим, и стоку по врстама њеним, и све ситне животиње на земљи по врстама њиховим. И виде Бог да је добро.
26Og Gud sa: La oss gjøre mennesker i vårt billede, efter vår lignelse, og de skal råde over fiskene i havet og over fuglene under himmelen og over feet og over all jorden og over alt kryp som rører sig på jorden.
26Потом рече Бог: Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од целе земље и од свих животиња што се мичу по земљи.
27Og Gud skapte mennesket i sitt billede, i Guds billede skapte han det; til mann og kvinne skapte han dem.
27И створи Бог човека по обличју свом, по обличју Божјем створи га; мушко и женско створи их.
28Og Gud velsignet dem og sa til dem: Vær fruktbare og bli mange og opfyll jorden og legg den under eder, og råd over fiskene i havet og over fuglene under himmelen og over hvert dyr som rører sig på jorden!
28И благослови их Бог, и рече им Бог: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свих звери што се миче по земљи.
29Og Gud sa: Se, jeg gir eder alle urter som sår sig, alle som finnes på jorden, og alle trær med frukt som sår sig; de skal være til føde for eder.
29И још рече Бог: Ево, дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи, и сва дрвета родна која носе семе; то ће вам бити за храну.
30Og alle dyr på jorden og alle fugler under himmelen og alt som rører sig på jorden, alt som det er livsånde i, gir jeg alle grønne urter å ete. Og det blev så.
30А свим зверима земаљским и свим птицама небеским и свему што се миче на земљи и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.
31Og Gud så på alt det han hadde gjort, og se, det var såre godt. Og det blev aften, og det blev morgen, sjette dag.
31Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома. И би вече и би јутро, дан шести.