¹Så blev himmelen og jorden med hele sin hær fullendt.

¹Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.

²Og Gud fullendte på den syvende dag det verk som han hadde gjort, og han hvilte på den syvende dag fra all den gjerning som han hadde gjort.

²И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;

³Og Gud velsignet den syvende dag og helliget den; for på den hvilte han fra all sin gjerning, den som Gud gjorde da han skapte.

³И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини;

⁴Dette er himmelens og jordens historie, da de blev skapt, den tid da Gud Herren gjorde jord og himmel:

⁴То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,

⁵Det var ennu ingen markens busk på jorden, og ingen markens urt var ennu vokset frem; for Gud Herren hadde ikke latt det regne på jorden, og der var intet menneske til å dyrke jorden.

⁵И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,

⁶Da steg det op en damp av jorden og vannet hele jordens overflate.

⁶Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.

⁷Og Gud Herren dannet mennesket av jordens muld og blåste livets ånde i hans nese; og mennesket blev til en levende sjel.

⁷А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.

⁸Og Gud Herren plantet en have i Eden, i Østen, og der satte han mennesket som han hadde dannet.

⁸И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.

⁹Og Gud Herren lot trær av alle slag vokse op av jorden, prektige å se til og gode å ete av, og midt i haven livsens tre og treet til kunnskap om godt og ondt.

⁹И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.

¹⁰Og det gikk en elv ut fra Eden og vannet haven; og siden delte den sig i fire strømmer.

¹⁰А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке.

¹¹Den første heter Pison; det er den som løper omkring hele landet Havila, der hvor det er gull.

¹¹Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,

¹²Og gullet i dette land er godt; der er bdellium* og onyks-stenen. / {* et slags velluktende gummi.}

¹²И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.

¹³Den annen elv heter Gihon; det er den som løper omkring hele landet Kus.

¹³А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.

¹⁴Den tredje elv heter Hiddekel; det er den som går østenfor Assur. Og den fjerde elv er Frat.

¹⁴А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.

¹⁵Og Gud Herren tok mennesket og satte ham i Edens have til å dyrke og vokte den.

¹⁵И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.

¹⁶Og Gud Herren bød mennesket: Du må fritt ete av alle trær i haven;

¹⁶И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;

¹⁷men treet til kunnskap om godt og ondt, det må du ikke ete av; for på den dag du eter av det, skal du visselig dø.

¹⁷Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.

¹⁸Og Gud Herren sa: Det er ikke godt at mennesket er alene; jeg vil gjøre ham en medhjelp som er hans like.

¹⁸И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.

¹⁹Og Gud Herren hadde dannet av jorden alle dyr på marken og alle fugler under himmelen, og han ledet dem til mennesket for å se hvad han vilde kalle dem; og som mennesket kalte hver levende skapning, så skulde den hete.

¹⁹Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;

²⁰Så gav mennesket navn til alt feet og fuglene under himmelen og alle ville dyr; men for et menneske fant han ingen medhjelp som var hans like.

²⁰И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.

²¹Da lot Gud Herren en dyp søvn falle på mennesket, og mens han sov, tok han et av hans ribben og fylte igjen med kjøtt.

²¹И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;

²²Og Gud Herren bygget av det ribben han hadde tatt av mennesket, en kvinne og ledet henne til mennesket.

²²И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.

²³Da sa mennesket: Dette er endelig ben av mine ben og kjøtt av mitt kjøtt; hun skal kalles manninne, for av mannen er hun tatt.

²³А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.

²⁴Derfor skal mannen forlate sin far og sin mor og bli hos sin hustru, og de skal være ett kjød.

²⁴Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.

²⁵Og de var nakne både Adam og hans hustru, men bluedes ikke.

²⁵А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.