¹For da loven bare har en skygge av de kommende goder, men ikke selve billedet av tingene, så kan den aldri ved de offer som de hvert år alltid på ny bærer frem, gjøre dem fullkomne som kommer frem med dem.

¹Јер закон имајући сен добара која ће доћи, а не само обличје ствари, не може никада савршити оне који приступају сваке године и приносе оне исте жртве.

²Ellers vilde de jo ha ophørt med å frembære dem, da de ofrende ikke lenger vilde ha synder på samvittigheten når de en gang var renset.

²Иначе би престале приносити се, кад они који служе не би више имали никакву савест за грехе, кад се једном очисте;

³Men ved dem kommer hvert år en minnelse om synder;

³Него се њима сваке године чини спомен за грехе.

⁴for det er umulig at blod av okser og bukker kan bortta synder.

⁴Јер крв јунчија и јарчија не може узети грехе.

⁵Derfor sier han idet han treder inn i verden: Offer og gave vilde du ikke ha, men et legeme laget du for mig;

⁵Зато, улазећи у свет говори: Жртава и дарова ниси хтео, али си ми тело приправио.

⁶brennoffer og syndoffer hadde du ikke lyst til.

⁶Жртве и прилози за грех нису Ти били угодни.

⁷Da sa jeg: Se, jeg kommer - i bokrullen er det skrevet om mig - for å gjøre, Gud, din vilje.

⁷Тада рекох: Ево дођох, у почетку књиге писано је за мене, да учиним вољу Твоју, Боже.

⁸Idet han først sier: Offer og gaver og brennoffer og syndoffer vilde du ikke ha og hadde du ikke lyst til - og de bæres dog frem efter loven -

⁸И више казавши: Прилога и приноса и жртава, и жртава за грехе ниси хтео, нити су Ти били угодни, што се по закону приносе;

⁹så har han derefter sagt: Se, jeg kommer for å gjøre din vilje. Han tar det første bort for å innsette det annet,

⁹Тада рече: Ево дођох да учиним вољу Твоју, Боже. Укида прво да постави друго.

¹⁰og ved denne vilje er vi helliget ved ofringen av Jesu Kristi legeme en gang for alle.

¹⁰По којој смо вољи ми освећени приносом тела Исуса Христа једном.

¹¹Og hver prest står daglig og gjør tjeneste og bærer mange ganger frem de samme offer, som dog aldri kan bortta synder;

¹¹И сваки свештеник стоји сваки дан служећи и једне жртве много пута приносећи које никад не могу узети грехе.

¹²men han har frembåret ett offer for synder og har derefter for alltid satt sig ved Guds høire hånd,

¹²А Он принесавши једину жртву за грехе седи свагда с десне стране Богу.

¹³og nu venter han bare på at hans fiender skal legges til skammel for hans føtter;

¹³Чекајући даље док се положе непријатељи Његови подножје ногама Његовим.

¹⁴for med ett offer har han for alltid gjort dem fullkomne som blir helliget.

¹⁴Јер једним приносом савршио је вавек оне који бивају освећени.

¹⁵Men det vidner og den Hellige Ånd for oss; for efterat han har sagt:

¹⁵А сведочи нам и Дух Свети; јер као што је напред казано:

¹⁶Dette er den pakt som jeg vil oprette med dem efter hine dager, så sier Herren: Jeg vil gi mine lover i deres hjerter, og jeg vil skrive dem i deres sinn,

¹⁶Ово је завет који ћу начинити с њима после оних дана, говори Господ: Даћу законе своје у срца њихова, и у мислима њиховим написаћу их;

¹⁷og deres synder og deres overtredelser vil jeg ikke mere komme i hu.

¹⁷И грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати.

¹⁸Men hvor det er forlatelse for dem, der trenges ikke mere noget offer for synd.

¹⁸А где је опроштење ових онде више нема прилога за грехе.

¹⁹Da vi altså, brødre, i Jesu blod har frimodighet til å gå inn i helligdommen,

¹⁹Имајући, дакле, слободу, браћо, улазити у светињу крвљу Исуса Христа, путем новим и живим.

²⁰som han har innvidd oss en ny og levende vei til gjennem forhenget, det er hans kjød,

²⁰Који нам је обновио заветом, то јест телом својим,

²¹og da vi har en stor prest over Guds hus,

²¹И свештеника великог над домом Божијим:

²²så la oss trede frem med sanndru hjerte i troens fulle visshet, renset på hjertene fra en ond samvittighet og tvettet på legemet med rent vann;

²²Да приступамо с истиним срцем у пуној вери, очишћени у срцима од зле савести, и умивени по телу водом чистом;

²³la oss holde uryggelig fast ved bekjennelsen av vårt håp - for han er trofast som gav løftet -

²³Да се држимо тврдо признања наде: јер је веран онај који је обећао;

²⁴og la oss gi akt på hverandre, så vi opgløder hverandre til kjærlighet og gode gjerninger,

²⁴И да разумевамо један другог у подбуњивању к љубави и добрим делима,

²⁵og ikke forlater vår egen forsamling, som nogen har for skikk, men formaner hverandre, og det så meget mere som I ser dagen nærme sig.

²⁵Не остављајући скупштину своју, као што неки имају обичај, него један другог саветујући, толико већма колико видите да се приближује дан судни.

²⁶For synder vi med vilje efter å ha lært sannheten å kjenne, da er det ikke mere tilbake noget offer for synder,

²⁶Јер кад ми грешимо намерно, пошто смо примили познање истине, нема више жртве за грехе;

²⁷men bare en forferdelig gru for dom og en nidkjærhetens brand som skal fortære de gjenstridige.

²⁷Него страшно чекање суда, и ревност огња који ће да поједе оне који се супроте.

²⁸Har nogen brutt Mose lov, da dør han uten barmhjertighet på to eller tre vidners ord;

²⁸Ко преступи закон Мојсијев, без милости умире код два или три сведока.

²⁹hvor meget verre straff tror I da den skal aktes verd som har trådt Guds Sønn under føtter og ringeaktet paktens blod, som han blev helliget ved, og har hånet nådens Ånd?

²⁹Колико мислите да ће горе муке заслужити онај који сина Божијег погази, и крв завета којом се освети за погану уздржи, и Духа благодати наружи?

³⁰Vi kjenner jo ham som har sagt: Mig hører hevnen til, jeg vil gjengjelde, og atter: Herren skal dømme sitt folk.

³⁰Јер знамо Оног који рече: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ; и опет: Господ ће судити народу свом.

³¹Det er forferdelig å falle i den levende Guds hender.

³¹Страшно је упасти у руке Бога Живога.

³²Men kom i hu de gamle dager, da I, efter å være blitt oplyst, utholdt en stor strid i lidelser,

³²Опомињите се, пак, првих дана својих, у које се просветлисте и многу борбу страдања поднесосте,

³³idet I dels blev til et skuespill ved hån og trengsler, dels led med dem som hadde det således.

³³Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.

³⁴For også fangene hadde I medynk med, og fant eder med glede i at eders gods blev røvet, da I visste at I selv hadde en bedre og blivende eiendom.

³⁴Јер се на окове моје сажалисте, и дадосте с радошћу да се разграби ваше имање, знајући да имате себи имање боље и непропадљиво на небесима.

³⁵Kast derfor ikke bort eders frimodighet, som har stor lønn!

³⁵Не одбацујте, дакле, слободу своју, која има велику плату.

³⁶For I trenger til tålmod, forat I, når I har gjort Guds vilje, kan opnå det som er lovt.

³⁶Јер вам је трпљење од потребе да вољу Божију савршивши примите обећање.

³⁷For ennu er det bare så kort en stund, så kommer han som komme skal, og han skal ikke dryge;

³⁷Јер још мало, врло мало, па ће доћи Онај који треба да дође и неће одоцнити.

³⁸men den rettferdige, ved tro skal han leve, og dersom han unddrager sig, har min sjel ikke lyst til ham.

³⁸А праведник живеће од вере; ако ли одступи неће бити по вољи моје душе.

³⁹Men vi er ikke av dem som unddrager sig til fortapelse, vi er av dem som tror til sjelens frelse.

³⁹А ми, браћо, нисмо од оних који одступају на погибао, него од оних који верују да спасу душе.