¹Men tro er full visshet om det som håpes, overbevisning om ting som ikke sees.

¹Вера је, пак, тврдо чекање оног чему се надамо, и доказивање оног што не видимо.

²For på grunn av den fikk de gamle godt vidnesbyrd.

²Јер у њој стари добише сведочанство.

³Ved tro skjønner vi at verden er kommet i stand ved Guds ord, så det som sees, ikke blev til av det synlige.

³Вером познајемо да је свет речју Божјом свршен, да је све што видимо из ништа постало.

⁴Ved tro bar Abel frem for Gud et bedre offer enn Kain; ved den fikk han det vidnesbyrd at han var rettferdig, idet Gud vidnet om hans gaver, og ved den taler han ennu efter sin død.

⁴Вером принесе Авељ Богу већу жртву него Каин, кроз коју доби сведочанство да је праведник, кад Бог посведочи за даре његове; и кроз њу он мртав још говори.

⁵Ved tro blev Enok bortrykket, så han ikke skulde se døden, og han blev ikke funnet, fordi Gud hadde bortrykket ham. For før han blev bortrykket, fikk han det vidnesbyrd at han tektes Gud;

⁵Вером би Енох пренесен да не види смрт; и не нађе се, јер га Бог премести, јер пре него га премести, доби сведочанство да угоди Богу.

⁶men uten tro er det umulig å tekkes Gud; for den som treder frem for Gud, må tro at han er til, og at han lønner dem som søker ham.

⁶А без вере није могуће угодити Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да верује да има Бог и да плаћа онима који Га траже.

⁷Ved tro bygget Noah, varslet av Gud om det som ennu ikke var sett, i hellig frykt en ark til frelse for sitt hus; ved den fordømte han verden og blev arving til rettferdigheten av tro.

⁷Вером Ноје примивши заповест и побојавши се оног што још не виде, начини ковчег за спасење дома свог, којим осуди сав свет, и поста наследник правде по вери.

⁸Ved tro var Abraham lydig da han blev kalt, så han drog ut til det sted han skulde få til arv, og han drog ut uten å vite hvorhen han skulde komme;

⁸Вером послуша Авраам кад би позван да изиђе у земљу коју хтеде да прими у наследство, и изиђе не знајући куда иде.

⁹ved tro opholdt han sig som utlending i det lovede land som i et fremmed land, idet han bodde i telt sammen med Isak og Jakob, medarvingene til det samme løfte;

⁹Вером дође Авраам у земљу обећану, као у туђу, и у колибама живљаше с Исаком и с Јаковом, сунаследницима обећања тог.

¹⁰for han ventet på den stad som har de faste grunnvoller, og som Gud er byggmester og skaper til.

¹⁰Јер чекаше град који има темеље, коме је зидар и Творац Бог.

¹¹Ved tro fikk også Sara kraft til å grunnlegge en ætt, og det til tross for sin alder, da hun aktet ham trofast som gav løftet;

¹¹Вером и сама Сара нероткиња прими силу да затрудни и роди преко времена старости; јер држаше за верног Оног који обећа.

¹²derfor blev det også av en, og det en utlevd, avlet så mange som himmelens stjerner og som sanden ved havets strand, som ingen kan telle.

¹²Зато се и родише од једног, још готово мртвог, као звезде небеске мноштвом, и као небројени песак покрај мора.

¹³I tro døde alle disse uten at de hadde opnådd det som var lovt; men de så det langt borte og hilste det og bekjente at de var fremmede og utlendinger på jorden.

¹³У вери помреше сви ови не примивши обећања, него га видевши издалека, и поклонивши му се, и признавши да су гости и дошљаци на земљи.

¹⁴For de som sier slikt, gir derved til kjenne at de søker et fedreland;

¹⁴Јер који тако говоре показују да траже отачанство.

¹⁵og dersom de hadde tenkt på det som de var kommet fra, da hadde de jo hatt tid til å vende tilbake;

¹⁵И да би се они опоменули оног из ког изиђоше, имали би време да се врате.

¹⁶men nu stunder de efter et bedre, det er et himmelsk; derfor skammer Gud sig ikke ved dem, ved å kalles deres Gud; for han har gjort en stad ferdig til dem.

¹⁶Али сад боље желе, то јест небеско. Зато се Бог не стиди њих назвати се Бог њихов; јер им приправи град.

¹⁷Ved tro ofret Abraham Isak dengang han blev fristet; ja, sin enbårne ofret han som hadde fått løftene,

¹⁷Вером приведе Авраам Исака кад би кушан, и јединороднога приношаше, пошто беше примио обећање,

¹⁸han som det blev sagt til: I Isak skal det nevnes dig en ætt;

¹⁸У коме беше казано: У Исаку назваће ти се семе;

¹⁹for han tenkte at Gud er mektig endog til å opvekke fra de døde, og derfra fikk han ham og likesom tilbake.

¹⁹Помисливши да је Бог кадар и из мртвих васкрснути; зато га и узе за прилику.

²⁰Ved tro velsignet Isak Jakob og Esau, med syn på det som skulde komme.

²⁰Вером благослови Исак Јакова и Исава у стварима које ће доћи.

²¹Ved tro velsignet Jakob døende hver og en av Josefs sønner og tilbad, bøiet over knappen på sin stav.

²¹Вером благослови Јаков умирући сваког сина Јосифовог, и поклони се врху палице његове.

²²Ved tro talte Josef på sitt siste om Israels barns utgang og gav påbud om sine ben.

²²Вером се опомиња Јосиф умирући изласка синова Израиљевих, и заповеда за кости своје.

²³Ved tro blev Moses efter sin fødsel skjult i tre måneder av sine foreldre, fordi de så at gutten var fager, og de fryktet ikke for kongens bud.

²³Вером Мојсија, пошто се роди, крише три месеца родитељи његови, јер видеше красно дете, и побојаше се заповести цареве.

²⁴Ved tro nektet Moses, da han var blitt stor, å kalles Faraos datters sønn,

²⁴Вером Мојсије, кад би велики, не хтеде да се назива син кћери Фараонове;

²⁵idet han heller valgte å lide ondt sammen med Guds folk enn å ha en kortvarig nydelse av synden,

²⁵И воље страдати с народом Божијим, неголи имати земаљску сладост греха:

²⁶og aktet Kristi vanære for en større rikdom enn Egyptens skatter; for han så frem til lønnen.

²⁶Државши срамоту Христову за веће богатство од свега блага мисирског; јер гледаше на плату.

²⁷Ved tro forlot han Egypten, uten å frykte for kongens vrede; for han holdt ut, som om han så den usynlige.

²⁷Вером остави Мисир, не побојавши се љутине цареве; јер се држаше Оног који се не види, као да Га виђаше.

²⁸Ved tro holdt han påsken med blodsprengningen, forat ikke ødeleggeren skulde røre deres førstefødte.

²⁸Вером учини пасху и пролив крви, да се онај који губљаше прворођене не дотакне до њих.

²⁹Ved tro gikk de gjennem det Røde Hav som over tørt land; men da egypterne prøvde på det, druknet de.

²⁹Вером пређоше Црвено Море као по сувој земљи; које и Мисирци окушавши потопише се.

³⁰Ved tro falt Jerikos murer, da de hadde gått omkring dem i syv dager.

³⁰Вером падоше зидови јерихонски, кад се обилази око њих седам дана.

³¹Ved tro undgikk skjøgen Rahab å gå til grunne med de vantro, da hun hadde tatt imot speiderne med fred.

³¹Вером Раав курва не погибе с неверницима, примивши уходе с миром, и изведавши их другим путем.

³²Og hvorfor taler jeg lenger? Tiden vilde bli mig for kort om jeg skulde fortelle om Gideon og Barak og Samson og Jefta, om David og Samuel og profetene,

³²И шта ћу још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао приповедати о Гедеону, и о Вараку и Самсону и Јефтају, о Давиду и Самуилу, и о другим пророцима,

³³som ved tro seiret over kongeriker, håndhevde rettferdighet, fikk løfter opfylt, stoppet gapet på løver,

³³Који вером победише царства, учинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,

³⁴slukket ilds kraft, slapp fra sverds egg, fikk styrke igjen efter sykdom, blev veldige i krig, fikk fienders hærer til å vike;

³⁴Угасише силу огњену, побегоше од оштрица мача, ојачаше од немоћи, посташе јаки у биткама, растераше војске туђе;

³⁵kvinner fikk sine døde igjen ved opstandelse; andre blev utspent til pinsel og vilde ikke ta imot utløsning, forat de kunde få del i en bedre opstandelse;

³⁵Жене примише своје мртве из васкрсења; а други бише побијени, не примивши избављење, да добију боље васкрсење;

³⁶andre fikk lide spott og hudstrykning, ja bånd og fengsel;

³⁶А други ругање и бој поднесоше, па још и окове и тамнице;

³⁷de blev stenet, gjennemsaget, fristet; de døde for sverd; de flakket omkring i fåreskinn, i gjeteskinn, de led mangel, trengsel, hård medferd

³⁷Камењем побијени бише, претрвени бише, искушани бише, од мача помреше; идоше у кожусима и у козјим кожама, у сиротињи, у невољи, у срамоти;

³⁸- verden var dem ikke verd - de vanket om i utørkener og fjell og huler og jordkløfter.

³⁸Којих не беше достојан свет, по пустињама потуцаше се, и по горама и по пећинама и по рупама земаљским.

³⁹Og enda alle disse fikk vidnesbyrd for sin tro, opnådde de ikke det som var lovt,

³⁹И ови сви добивши сведочанство вером не примише обећања;

⁴⁰fordi Gud forut hadde utsett noget bedre for oss, så de ikke skulde nå fullendelsen uten oss.

⁴⁰Јер Бог нешто боље за нас одреди, да не приме без нас савршенства.