1For hver yppersteprest tas iblandt mennesker og innsettes for mennesker til tjeneste for Gud, for å frembære både gaver og slaktoffer for synder,
1Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за грехе,
2som en som kan bære over med de vankundige og villfarende, fordi han også selv er skrøpelighet underlagt,
2Који може пострадати с онима који не знају и залазе; јер је и он под слабошћу.
3og for dens skyld må frembære syndoffer, som for folket, så og for sig selv.
3И зато је дужан како за народне тако и за своје грехе приносити.
4Og ingen tiltar sig selv den ære, men den som kalles av Gud, likesom Aron.
4И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон.
5Således tilla da heller ikke Kristus sig den ære å bli yppersteprest, men han som sa til ham: Du er min Sønn, jeg har født dig idag;
5Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него Онај који Му рече: Ти си мој син, ја Те данас родих.
6likesom han og på et annet sted sier: Du er prest til evig tid efter Melkisedeks vis.
6Као што и на другом месту говори: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом.
7Og han har i sitt kjøds dager med sterkt skrik og tårer frembåret bønner og nødrop til ham som kunde frelse ham fra døden, og han blev bønnhørt for sin gudsfrykt,
7Он у дане тела свог мољења и молитве к Ономе који Га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утешен по својој побожности.
8og således lærte han, skjønt han var Sønn, lydighet av det han led,
8Иако и беше Син Божји, али од оног што пострада научи се послушању.
9og da han var fullendt, blev han ophav til evig frelse for alle dem som lyder ham,
9И свршивши све, постаде свима који Га послушаше узрок спасења вечног.
10og blev av Gud kalt yppersteprest efter Melkisedeks vis.
10И би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседековом.
11Om dette har vi meget å si, som også er vanskelig å utlegge, eftersom I er blitt trege til å høre.
11За ког бисмо вам имали много говорити што је тешко исказати; јер сте постали слаби на слушању.
12For skjønt I efter tiden burde være lærere, trenger I atter til at en lærer eder hvad som er de første grunner i Guds ord, og I er blitt sådanne som trenger til melk, ikke fast føde.
12Јер ви који би ваљало да сте учитељи по годинама, опет потребујете да учите које су прва слова речи Божије; и постадосте да требате млека, а не јаке хране.
13For hver den som får melk, er ukyndig i rettferds ord, for han er jo et barn;
13Јер који се год храни млеком, не разуме речи правде, јер је дете.
14men fast føde er for voksne, for dem som ved bruken har sine sanser opøvd til å skille mellem godt og ondt.
14А савршених је тврда храна, који имају осећања дугим учењем обучена за разликовање и добра и зла.