1La oss derfor gå forbi barnelærdommen om Kristus og skride frem mot det fullkomne, så vi ikke atter legger grunnvollen med omvendelse fra døde gjerninger og tro på Gud,
1Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога,
2med lære om dåp og håndspåleggelse, om dødes opstandelse og evig dom
2Науке крштења, и стављања руку, и васкрсења мртвих, и суда вечног.
3Og dette vil vi gjøre, om Gud gir lov til det.
3И ово ћемо учинити ако Бог допусти.
4For det er umulig at de som engang er blitt oplyst og har smakt den himmelske gave og fått del i den Hellige Ånd
4Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог,
5og har smakt Guds gode ord og den kommende verdens krefter, og så faller fra, atter kan fornyes til omvendelse,
5И окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали,
6da de på ny korsfester Guds Sønn for sig og gjør ham til spott.
6Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег.
7For den jord som drikker regnet som ofte faller på den, og som bærer gagnlig grøde for dem den dyrkes for, den får velsignelse fra Gud;
7Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;
8men bærer den torner og tistler, da er den uduelig og forbannelse nær, og enden med den er å brennes.
8А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.
9Men om eder, I elskede, er vi visse på det som bedre er, og som hører til frelse, enda vi taler således.
9Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако.
10For Gud er ikke urettferdig, så han skulde glemme eders verk og den kjærlighet I har vist mot hans navn, idet I har tjent og ennu tjener de hellige.
10Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи.
11Men vi ønsker at enhver av eder må vise den samme iver for den fulle visshet i håpet inntil enden,
11Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја;
12forat I ikke skal bli trege, men efterfølge dem som ved tro og tålmod arver løftene.
12Да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања.
13For da Gud gav Abraham løftet, svor han ved sig selv, eftersom han ingen større hadde å sverge ved, og sa:
13Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом,
14Sannelig, jeg vil rikelig velsigne dig og storlig mangfoldiggjøre dig;
14Говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.
15og da han således hadde ventet tålmodig, opnådde han det som var lovt.
15И тако трпећи дуго, доби обећање.
16For mennesker sverger jo ved den større, og eden er dem en ende på all motsigelse, til stadfestelse.
16Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.
17Derfor, da Gud vilde enn mere vise løftets arvinger hvor uryggelig hans vilje var, gikk han imellem med en ed,
17Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву:
18forat vi ved to uryggelige ting, hvori Gud umulig kunde lyve, skulde ha en sterk trøst, vi som har tatt vår tilflukt til å gripe det håp som venter oss,
18Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана,
19det vi har som et anker for sjelen, et som er trygt og fast og når innenfor forhenget,
19Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе,
20hvor Jesus gikk inn som forløper for oss, idet han blev yppersteprest til evig tid efter Melkisedeks vis.
20Где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом.