1Da tok Job til orde og sa:
1А Јов одговори и рече:
2Hvor du har hjulpet den avmektige, støttet den kraftløse arm!
2Како си помогао слабоме! Како си избавио руку нејаку!
3Hvor du har gitt den uvise råd, og hvilket overmål av visdom du har lagt for dagen!
3Како си световао оног који је без мудрости и показао разум изобила!
4Hvem har du fremført dine ord for, og hvis ånd har talt gjennem dig?
4Коме си говорио те речи? И чији је дух изашао из тебе?
5Dødsrikets skygger skjelver, vannenes dyp og de som bor i dem.
5И мртве ствари створене су под водама и становници њихови.
6Dødsriket ligger åpent for ham og avgrunnen uten dekke.
6Откривен је пакао пред Њим, нити има покривача погибли.
7Han breder Norden ut over det øde rum, han henger jorden på intet.
7Он је разастро и север над празнином, и земљу обесио ни о чем.
8Han binder vannene sammen i sine skyer, og skyene brister ikke under dem.
8Завезује воде у облацима својим, и не продире се облак под њима.
9Han lukker for sin trone, breder sine skyer over den.
9Држи престо свој, разапиње облак свој над њим.
10En grense har han dradd i en ring over vannene, der hvor lyset grenser til mørket.
10Међу је поставио око воде докле не буде крај светлости и мраку.
11Himmelens støtter skjelver, og de forferdes for hans trusel.
11Ступови небески тресу се и дрхћу од претње Његове.
12Ved sin kraft oprører han havet, og ved sin forstand knuser han Rahab.
12Силом је својом поцепао море и разумом својим разбио беснило његово.
13Ved hans ånde blir himmelen klar; hans hånd gjennemborer den lettfarende drage.
13Духом је својим украсио небеса, и рука је Његова створила пругу змију.
14Se, dette er bare utkantene av hans verk; hvor svak er lyden av det ord vi hører! Men hans veldes torden - hvem forstår den?
14Гле, то су делови путева Његових; али како је мали део што чусмо о Њему? И ко ће разумети гром силе Његове?