¹Jeg er det sanne vintre, og min Fader er vingårdsmannen.

¹Ја сам прави чокот, и Отац је мој виноградар;

²Hver gren på mig som ikke bærer frukt, den tar han bort, og hver den som bærer frukt, den renser han, forat den skal bære mere frukt.

²Сваку лозу на мени која не рађа рода одсећи ће је; и сваку која рађа род очистиће је да више рода роди.

³I er alt rene på grunn av det ord som jeg har talt til eder;

³Ви сте већ очишћени речју коју вам говорих.

⁴bli i mig, så blir jeg i eder! Likesom grenen ikke kan bære frukt av sig selv, men bare når den blir i vintreet, således heller ikke I uten at I blir i mig.

⁴Будите у мени и ја ћу у вама. Као што лоза не може рода родити сама од себе, ако не буде на чокоту, тако и ви ако на мени не будете.

⁵Jeg er vintreet, I er grenene; den som blir i mig, og jeg i ham, han bærer megen frukt; for uten mig kan I intet gjøre.

⁵Ја сам чокот а ви лозе; и који буде у мени и ја у њему он ће родити многи род; јер без мене не можете чинити ништа.

⁶Om nogen ikke blir i mig, da kastes han ut som en gren og visner, og de sankes sammen og kastes på ilden, og de brenner.

⁶Ко у мени не остане избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.

⁷Dersom I blir i mig, og mine ord blir i eder, da bed om hvad I vil, og I skal få det.

⁷Ако останете у мени и речи моје у вама остану, шта год хоћете иштите, и биће вам.

⁸Derved er min Fader herliggjort at I bærer megen frukt, og I skal bli mine disipler.

⁸Тим ће се Отац мој прославити, да род многи родите; и бићете моји ученици.

⁹Likesom Faderen har elsket mig, så har jeg elsket eder; bli i min kjærlighet!

⁹Као што Отац има љубав к мени, и ја имам љубав к вама; будите у љубави мојој.

¹⁰Dersom I holder mine bud, da blir I i min kjærlighet, likesom jeg har holdt min Faders bud og blir i hans kjærlighet.

¹⁰Ако заповести моје уздржите остаћете у љубави мојој, као што ја одржах заповести Оца свог и остајем у љубави Његовој.

¹¹Dette har jeg talt til eder forat min glede kan være i eder, og eders glede kan bli fullkommen.

¹¹Ово вам казах, да радост моја у вама остане и радост ваша се испуни.

¹²Dette er mitt bud at I skal elske hverandre, likesom jeg har elsket eder.

¹²Ово је заповест моја да имате љубав међу собом, као што ја имадох љубав к вама.

¹³Ingen har større kjærlighet enn denne at han setter sitt liv til for sine venner;

¹³Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје.

¹⁴I er mine venner dersom I gjør det jeg byder eder.

¹⁴Ви сте пријатељи моји ако творите шта вам ја заповедам.

¹⁵Jeg kaller eder ikke lenger tjenere; for tjeneren vet ikke hvad hans herre gjør; men eder har jeg kalt venner, for alt det jeg har hørt av min Fader, har jeg kunngjort eder.

¹⁵Више вас не називам слугама; јер слуга не зна шта ради господар његов; него вас назвах пријатељима; јер вам све казах што чух од Оца свог.

¹⁶I har ikke utvalgt mig, men jeg har utvalgt eder, og jeg har satt eder til å gå ut og bære frukt, frukt som varer, forat Faderen skal gi eder alt det I beder ham om i mitt navn.

¹⁶Ви мене не изабрасте, него ја вас изабрах, и поставих вас да ви идете и род родите; и да ваш род остане, да шта год заиштете у Оца у име моје да вам да.

¹⁷Dette byder jeg eder at I skal elske hverandre.

¹⁷Ово вам заповедам да имате љубав међу собом.

¹⁸Når verden hater eder, da skal I vite at den har hatet mig før eder.

¹⁸Ако свет на вас узмрзи, знајте да на мене омрзну пре вас.

¹⁹Var I av verden, da vilde verden elske sitt eget; men fordi I ikke er av verden, men jeg har utvalgt eder av verden, derfor hater verden eder.

¹⁹Кад бисте били од света, онда би свет своје љубио; а како нисте од света, него вас ја од света избрах, зато мрзи на вас свет.

²⁰Kom det ord i hu som jeg sa eder: En tjener er ikke større enn sin herre! Har de forfulgt mig, så skal de også forfølge eder; har de holdt mitt ord, så skal de også holde eders.

²⁰Опомињите се речи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара свог. Ако мене изгнаше, и вас ће изгнати; ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати.

²¹Men alt dette skal de gjøre mot eder for mitt navns skyld, fordi de ikke kjenner ham som har sendt mig.

²¹Али све ће вам ово чинити за име моје, јер не познају Оног који ме посла.

²²Var jeg ikke kommet og hadde talt til dem, da hadde de ikke synd; men nu har de ingen undskyldning for sin synd.

²²Да нисам био дошао и говорио им не би греха имали; а сад изговора неће имати за грех свој.

²³Den som hater mig, han hater også min Fader.

²³Који мрзи на мене и на Оца мог мрзи.

²⁴Hadde jeg ikke gjort de gjerninger blandt dem som ingen annen har gjort, da hadde de ikke synd; men nu har de sett dem og allikevel hatet både mig og min Fader.

²⁴Да нисам био и дела творио међу њима којих нико други не твори, не би греха имали; а сад и видеше, и омрзнуше на мене и на Оца мог.

²⁵Men dette er skjedd forat det ord skal opfylles som er skrevet i deres lov: De hatet mig uten årsak.

²⁵Али да се збуде реч написана у закону њиховом: Омрзнуше на ме низашта.

²⁶Når talsmannen kommer, som jeg skal sende eder fra Faderen, sannhetens Ånd, som utgår fra Faderen, han skal vidne om mig.

²⁶А кад дође утешитељ, кога ћу вам послати од Оца, Дух истине, који од Оца излази, Он ће сведочити за мене.

²⁷Men også I skal vidne; for I har vært med mig fra begynnelsen av.

²⁷А и ви ћете сведочити, јер сте од почетка са мном.