¹Og derefter gikk Jesus omkring i Galilea; for han vilde ikke gå omkring i Judea, fordi jødene stod ham efter livet.

¹И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.

²Og jødenes høitid, løvsalenes fest, var nær.

²Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.

³Hans brødre sa da til ham: Dra bort herfra og gå til Judea, forat også dine disipler kan få se de gjerninger som du gjør!

³Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;

⁴for ingen gjør noget i lønndom og attrår dog selv å være almindelig kjent; gjør du sådanne ting, da åpenbar dig for verden!

⁴Јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.

⁵For heller ikke hans brødre trodde på ham.

⁵Јер ни браћа Његова не вероваху Га.

⁶Jesus sier til dem: Min tid er ennu ikke kommet; men eders tid er alltid forhånden.

⁶Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.

⁷Verden kan ikke hate eder; men mig hater den fordi jeg vidner om den at dens gjerninger er onde.

⁷Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.

⁸Dra I op til høitiden! jeg drar ikke op til denne høitid; for min tid er ennu ikke fullkommet.

⁸Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.

⁹Da han hadde sagt dette til dem, blev han i Galilea.

⁹Рекавши им ово оста у Галилеји.

¹⁰Men da hans brødre hadde draget op til høiden, da drog også han der op, dog ikke åpenbart, men som i lønndom.

¹⁰А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.

¹¹Jødene lette da efter ham på høitiden og sa: Hvor er han?

¹¹А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?

¹²Og det blev mumlet meget om ham blandt folket; nogen sa: Han er en god mann, men andre sa: Nei, han fører folket vill.

¹²И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.

¹³Dog talte ingen fritt ut om ham, av frykt for jødene.

¹³Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.

¹⁴Men da det allerede var midt i høitiden, gikk Jesus op i templet og lærte.

¹⁴Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.

¹⁵Jødene undret sig da og sa: Hvor har han sin lærdom fra, han som ikke er oplært?

¹⁵И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?

¹⁶Jesus svarte dem og sa: Min lære er ikke min, men hans som har sendt mig;

¹⁶Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.

¹⁷vil nogen gjøre hans vilje, han skal kjenne om læren er av Gud, eller om jeg taler av mig selv.

¹⁷Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.

¹⁸Den som taler av sig selv, søker sin egen ære; men den som søker hans ære som har sendt ham, han er sanndru, og det er ikke urettferdighet i ham.

¹⁸Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.

¹⁹Har ikke Moses gitt eder loven? Og ingen av eder holder loven. Hvorfor står I mig efter livet?

¹⁹Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?

²⁰Folket svarte: Du er besatt; hvem står dig efter livet?

²⁰Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?

²¹Jesus svarte og sa til dem: En gjerning gjorde jeg, og I undrer eder alle over den.

²¹Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.

²²Moses har gitt eder omskjærelsen - ikke så at den er fra Moses, men fra fedrene - og I omskjærer et menneske på sabbaten;

²²Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.

²³når nu et menneske blir omskåret på sabbaten, forat Mose lov ikke skal brytes, harmes I da på mig fordi jeg har gjort et helt menneske friskt på sabbaten?

²³Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?

²⁴Døm ikke efter synet, men døm en rettferdig dom!

²⁴Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.

²⁵Nogen av dem som hørte hjemme i Jerusalem, sa da: Er det ikke ham de står efter livet?

²⁵Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?

²⁶Og se, han taler fritt ut, og de sier ikke et ord til ham; skulde virkelig våre rådsherrer være blitt overtydet om at han er Messias?

²⁶И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?

²⁷Men om denne mann vet vi hvor han er fra; men når Messias kommer, vet ingen hvor han er fra.

²⁷Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.

²⁸Mens nu Jesus lærte i templet, ropte han ut: Både kjenner I mig, og I vet hvor jeg er fra; og av mig selv er jeg dog ikke kommet; men det er i sannhet en som har sendt mig, han som I ikke kjenner.

²⁸Тада Исус повика у цркви учећи и рече: и мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.

²⁹Jeg kjenner ham; for fra ham er jeg, og han har utsendt mig.

²⁹Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.

³⁰De søkte da å få grepet ham; men ingen la hånd på ham, for hans time var ennu ikke kommet.

³⁰Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.

³¹Men av folket var det mange som trodde på ham, og de sa: Når Messias kommer, mon han da vil gjøre flere tegn enn denne har gjort?

³¹А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?

³²Fariseerne hørte folket mumle dette om ham, og yppersteprestene og fariseerne sendte tjenere avsted for å gripe ham.

³²Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.

³³Jesus sa da: Ennu en kort tid er jeg hos eder, så går jeg bort til ham som har sendt mig.

³³Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.

³⁴I skal lete efter mig og ikke finne mig, og der hvor jeg er, kan I ikke komme.

³⁴Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.

³⁵Jødene sa da til hverandre: Hvor vil han gå bort, siden vi ikke skal finne ham? Mon han vil gå til dem som er spredt omkring blandt grekerne, og lære grekerne?

³⁵А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?

³⁶Hvad er dette for et ord han sa: I skal lete efter mig og ikke finne mig, og der hvor jeg er, kan I ikke komme?

³⁶Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?

³⁷Men på den siste, den store dag i høitiden stod Jesus og ropte ut: Om nogen tørster, han komme til mig og drikke!

³⁷А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.

³⁸Den som tror på mig, av hans liv skal det, som Skriften har sagt, rinne strømmer av levende vann.

³⁸Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.

³⁹Dette sa han om den Ånd som de skulde få som trodde på ham; for Ånden var ennu ikke kommet, fordi Jesus ennu ikke var herliggjort.

³⁹А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.

⁴⁰Nogen av folket sa nu, da de hørte disse ord: Dette er i sannhet profeten.

⁴⁰А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.

⁴¹Andre sa: Dette er Messias. Andre igjen sa: Messias kommer da vel ikke fra Galilea?

⁴¹Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?

⁴²Har ikke Skriften sag at Messias kommer av Davids ætt og fra Betlehem, den by hvor David var?

⁴²Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?

⁴³Det blev da splid iblandt folket for hans skyld.

⁴³Тако распра постаде у народу Њега ради.

⁴⁴Og nogen av dem vilde gripe ham; men ingen la hånd på ham.

⁴⁴А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.

⁴⁵Tjenerne kom da til yppersteprestene og fariseerne, og disse sa til dem: Hvorfor har I ikke ført ham hit?

⁴⁵Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?

⁴⁶Tjenerne svarte: Aldri har noget menneske talt således som denne mann.

⁴⁶А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.

⁴⁷Fariseerne svarte dem da: Har også I latt eder dåre?

⁴⁷Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?

⁴⁸Har vel nogen av rådsherrene trodd på ham, eller nogen av fariseerne?

⁴⁸Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?

⁴⁹Men denne hop som ikke kjenner loven, er forbannet.

⁴⁹Него народ овај, који не зна закон, проклет је.

⁵⁰Nikodemus, han som før engang var kommet til ham, og som var en av dem, sier til dem:

⁵⁰Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:

⁵¹Vår lov dømmer da vel ikke nogen uten at de først har hørt ham og fått vite hvad han har gjort?

⁵¹Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?

⁵²De svarte ham: Kanskje du også er fra Galilea? Ransak, så skal du se at ingen profet kommer fra Galilea!

⁵²Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.

⁵³Og de gikk hver til sitt.

⁵³И отидоше сваки својој кући.