¹Og da han gikk videre, så han en mann som var født blind.

¹И пролазећи виде човека слепог од рођења.

²Og hans disipler spurte ham: Rabbi! hvem er det som har syndet, han eller hans foreldre, siden han skulde fødes blind?

²И запиташе Га ученици Његови говорећи: Рави! Ко сагреши, или овај или родитељи његови, те се роди слеп?

³Jesus svarte: Hverken han har syndet eller hans foreldre, men det var forat Guds gjerninger skulde åpenbares på ham.

³Исус одговори: Ни он сагреши ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему.

⁴Jeg må gjøre hans gjerninger som har sendt mig, så lenge det er dag; natten kommer da ingen kan arbeide.

⁴Мени ваља радити дела Оног који ме посла док је дан: доћи ће ноћ кад нико не може радити.

⁵Mens jeg er i verden, er jeg verdens lys.

⁵Док сам на свету видело сам свету.

⁶Da han hadde sagt dette, spyttet han på jorden og gjorde en deig av spyttet og smurte deigen på hans øine.

⁶Рекавши ово пљуну на земљу и начини као од пљувачке, и помаза калом очи слепоме,

⁷og han sa til ham: Gå og vask dig i dammen Siloa, det er utlagt: utsendt. Han gikk da bort og vasket sig, og kom tilbake seende.

⁷И рече: Иди умиј се у бањи силоамској (које значи послан). Отиде, дакле, и уми се, и дође гледајући.

⁸Grannene og de som før hadde sett ham sitte og tigge, sa da: Er det ikke han som satt og tigget?

⁸А суседи и који га беху видели пре да беше слеп говораху: Није ли ово онај што сеђаше и прошаше?

⁹Andre sa: Jo, det er han; andre sa: Nei, men han ligner ham. Han selv sa: Det er mig.

⁹Једни говораху: Он је; а други: Налик је на њ. А он говораше: Ја сам.

¹⁰De sa da til ham: Hvorledes blev dine øine åpnet?

¹⁰Тада му говораху: Како ти се отворише очи?

¹¹Han svarte: Den mann som heter Jesus, gjorde en deig og smurte på mine øine og sa til mig: Gå til Siloa og vask dig! Da jeg så gikk bort og vasket mig, fikk jeg mitt syn.

¹¹Он одговори и рече: Човек који се зове Исус начини као, и помаза очи моје, и рече ми: Иди у бању силоамску и умиј се. А кад отидох и умих се, прогледах.

¹²De sa til ham: Hvor er han? Han sier: Jeg vet ikke.

¹²Тада му рекоше: Где је он? Рече: Не знам.

¹³Da fører de ham som hadde vært blind, frem for fariseerne.

¹³Тада га поведоше к фарисејима, оног што беше некад слеп.

¹⁴Men det var sabbat den dag da Jesus gjorde deigen og åpnet hans øine.

¹⁴А беше субота кад начини Исус као и отвори му очи.

¹⁵Fariseerne spurte ham da likeså hvorledes han hadde fått sitt syn. Han sa til dem: Han la en deig på mine øine, og jeg vasket mig, og nu ser jeg.

¹⁵Тада га опет питаху и фарисеји како прогледа. А он им рече: Као метну ми на очи, и умих се и видим.

¹⁶Nogen av fariseerne sa da: Denne mann er ikke fra Gud, siden han ikke holder sabbaten. Andre sa: Hvorledes kan en synder gjøre sådanne tegn? Og det var splid iblandt dem.

¹⁶Тада говораху неки од фарисеја: Није овај човек од Бога јер не светкује суботе. Други говораху: Како може човек грешан таква чудеса чинити? И поста распра међу њима.

¹⁷Da sier de atter til den blinde: Hvad sier du om ham, siden det var dine øine han åpnet? Han sa: Han er en profet.

¹⁷Рекоше, дакле, опет слепцу: Шта кажеш ти за њега што ти отвори очи твоје? А он рече: Пророк је.

¹⁸Jødene trodde da ikke om ham at han hadde vært blind og fått sitt syn, før de fikk kalt for sig foreldrene til ham som hadde fått sitt syn,

¹⁸Тада Јевреји не вероваше за њега да беше слеп и прогледа, док не дозваше родитеље оног што је прогледао,

¹⁹og de spurte dem: Er dette eders sønn som I sier er født blind? Hvorledes går det da til at han nu ser?

¹⁹И запиташе их говорећи: Је ли ово ваш син за кога ви говорите да се роди слеп? Како, дакле, сад види?

²⁰Hans foreldre svarte: Vi vet at dette er vår sønn, og at han er født blind;

²⁰А родитељи његови одговорише им и рекоше: Знамо да је ово син наш и да се роди слеп,

²¹men hvorledes det er gått til at han nu ser, det vet vi ikke, eller hvem som har åpnet hans øine, det vet vi heller ikke; spør ham selv! han er gammel nok, han vil selv svare for sig.

²¹А како сад види не знамо: или ко му отвори очи ми не знамо; он је велики, питајте њега, нека сам каже за себе.

²²Dette sa hans foreldre fordi de fryktet for jødene; for jødene var allerede kommet overens om at dersom nogen bekjente ham å være Messias, skulde han utstøtes av synagogen;

²²Ово рекоше родитељи његови, јер се бојаху Јевреја; јер се Јевреји беху договорили да буде искључен из зборнице ко Га призна за Христа.

²³derfor sa hans foreldre: Han er gammel nok; spør ham selv!

²³Зато рекоше родитељи његови: Он је велики, питајте њега.

²⁴De kalte da annen gang den mann for sig som hadde vært blind, og sa til ham: Gi Gud ære! Vi vet at dette menneske er en synder.

²⁴Тада, по други пут дозваше човека који је био слеп и рекоше му: Дај Богу славу; ми знамо да је човек овај грешан.

²⁵Han svarte da: Om han er en synder, vet jeg ikke; én ting vet jeg, at jeg som var blind, nu ser.

²⁵А он одговори и рече: Је ли грешан не знам; само знам да ја бејах слеп, а сад видим.

²⁶De sa da til ham: Hvad gjorde han med dig? hvorledes åpnet han dine øine?

²⁶Тада му опет рекоше: Шта ти учини, како отвори очи твоје?

²⁷Han svarte dem: Jeg har allerede sagt eder det, og I hørte ikke på det; hvorfor vil I atter høre det? Kanskje også I vil bli hans disipler?

²⁷Одговори им: Ја вам већ казах, и не слушасте; шта ћете опет слушати? Већ ако и ви хоћете ученици његови да будете?

²⁸Da skjelte de ham ut og sa: Du er hans disippel, men vi er Mose disipler.

²⁸А они га укорише, и рекоше му: Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсијеви.

²⁹Vi vet at til Moses har Gud talt, men hvor denne er fra, vet vi ikke.

²⁹Ми знамо да с Мојсијем говори Бог; а овог не знамо откуда је

³⁰Mannen svarte dem: Dette er da underlig at ikke I vet hvor han er fra, og han har dog åpnet mine øine.

³⁰А човек одговори и рече им: То и јесте за чудо што ви не знате откуд је, а Он отвори очи моје.

³¹Vi vet at Gud hører ikke syndere, men den som er gudfryktig og gjør hans vilje, ham hører han.

³¹А знамо да Бог не слуша грешника; него ако ко поштује Бога и вољу Његову твори, оног слуша.

³²Så lenge verden har stått, er det uhørt at nogen har åpnet øinene på en blindfødt;

³²Откако је света није чувено да ко отвори очи рођеном слепцу.

³³var ikke denne mann fra Gud, da kunde han intet gjøre.

³³Кад Он не би био од Бога не би могао ништа чинити.

³⁴De svarte ham: Du er helt igjennem født i synder, og du vil lære oss? Og de kastet ham ut.

³⁴Одговорише и рекоше му: Ти си се родио сав у гресима, па зар ти нас да учиш? И истераше га напоље.

³⁵Jesus fikk høre at de hadde kastet ham ut, og da han traff ham, sa han: Tror du på Guds Sønn?

³⁵Исус чу да га истераше напоље; и нашавши га рече му; верујеш ли ти Сина Божијег?

³⁶Han svarte: Hvem er han da, Herre, så jeg kan tro på ham?

³⁶Он одговори и рече: Ко је, Господе, да Га верујем?

³⁷Jesus sa til ham: Du har sett ham; og han som her taler med dig, han er det.

³⁷А Исус му рече: и видео си га, и који говори с тобом Га је.

³⁸Han sa: Jeg tror, Herre! og falt ned for ham.

³⁸А он рече: Верујем Господе! И поклони Му се.

³⁹Og Jesus sa: Til dom er jeg kommet til denne verden, forat de som ikke ser, skal se, og de som ser, skal bli blinde.

³⁹И рече Исус: Ја дођох на суд на овај свет, да виде који не виде, и који виде да постану слепи.

⁴⁰Nogen av fariseerne, som var sammen med ham, hørte dette og sa til ham: Kanskje vi også er blinde?

⁴⁰И чуше ово неки од фарисеја који беху с Њим, и рекоше Му: Еда ли смо ми слепи?

⁴¹Jesus sa til dem: Var I blinde, da hadde I ikke synd; men nu sier I: Vi ser; derfor blir eders synd.

⁴¹Рече им Исус: Када бисте били слепи не бисте имали греха, а сад говорите да видите, тако ваш грех остаје.