¹Sannelig, sannelig sier jeg eder: Den som ikke går inn i fårestien gjennem døren, men stiger over annensteds, han er en tyv og en røver;

¹Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;

²men den som går inn gjennem døren, han er fårenes hyrde.

²А који улази на врата јесте пастир овцама.

³For ham lukker dørvokteren op, og fårene hører hans røst, og han kaller sine får ved navn og fører dem ut.

³Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;

⁴Når han har fått alle sine får ut, går han foran dem, og fårene følger ham, fordi de kjenner hans røst;

⁴И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.

⁵men en fremmed følger de ikke, de flyr fra ham, fordi de ikke kjenner de fremmedes røst.

⁵А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.

⁶Denne lignelse sa Jesus til dem; men de skjønte ikke hvad det var han talte til dem.

⁶Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.

⁷Jesus sa da atter til dem: Sannelig, sannelig sier jeg eder: Jeg er døren til fårene.

⁷Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.

⁸Alle de som er kommet før mig, er tyver og røvere; men fårene har ikke hørt dem.

⁸Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.

⁹Jeg er døren; den som går inn gjennem mig, han blir frelst, og han skal gå inn og gå ut og finne føde.

⁹Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

¹⁰Tyven kommer bare for å stjele og myrde og ødelegge; jeg er kommet forat de skal ha liv og ha overflod.

¹⁰Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.

¹¹Jeg er den gode hyrde; den gode hyrde setter sitt liv til for fårene.

¹¹Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.

¹²Men den som er leiesvenn og ikke hyrde, den som ikke eier fårene, han ser ulven komme, og forlater fårene og flyr, og ulven røver dem og jager dem fra hverandre;

¹²А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;

¹³for han er en leiesvenn, og fårene ligger ham ikke på hjerte.

¹³А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.

¹⁴Jeg er den gode hyrde, og jeg kjenner mine og kjennes av mine,

¹⁴Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.

¹⁵likesom Faderen kjenner mig, og jeg kjenner Faderen; og jeg setter mitt liv til for fårene.

¹⁵Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.

¹⁶Jeg har også andre får, som ikke hører til denne sti; også dem skal jeg føre frem, og de skal høre min røst, og det skal bli én hjord, én hyrde.

¹⁶И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

¹⁷Derfor elsker Faderen mig, fordi jeg setter mitt liv til for å ta det igjen.

¹⁷Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.

¹⁸Ingen tar det fra mig, men jeg setter det til av mig selv. Jeg har makt til å sette det til, og jeg har makt til å ta det igjen; dette bud fikk jeg av min Fader.

¹⁸Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.

¹⁹Det blev atter splid iblandt jødene på grunn av disse ord,

¹⁹Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.

²⁰og mange av dem sa: Han er besatt og gal; hvorfor hører I på ham?

²⁰Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?

²¹Andre sa: Dette er ikke besatt manns tale; kan vel en ond ånd åpne blindes øine?

²¹Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?

²²Men det var tempelvielsens fest i Jerusalem. Det var vinter,

²²А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.

²³og Jesus gikk omkring i templet i Salomos buegang.

²³И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.

²⁴Jødene flokket sig da om ham og sa til ham: Hvor lenge vil du holde oss i uvisshet? Er du Messias, da si oss det rent ut!

²⁴А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.

²⁵Jesus svarte dem: Jeg har sagt eder det, og I tror det ikke; de gjerninger jeg gjør i min Faders navn, de vidner om mig;

²⁵Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.

²⁶men I tror ikke, fordi I ikke er av mine får.

²⁶Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.

²⁷Mine får hører min røst, og jeg kjenner dem, og de følger mig,

²⁷Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.

²⁸og jeg gir dem evig liv, og de skal aldri i evighet fortapes, og ingen skal rive dem ut av min hånd.

²⁸И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.

²⁹Min Fader, som har gitt mig dem, er større enn alle, og ingen kan rive dem ut av min Faders hånd;

²⁹Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.

³⁰jeg og Faderen, vi er ett.

³⁰Ја и Отац једно смо.

³¹Jødene tok da atter op stener for å stene ham.

³¹А Јевреји опет узеше камење да Га убију.

³²Jesus svarte dem: Mange gode gjerninger har jeg vist eder fra min Fader; hvilken av dem er det I stener mig for?

³²Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?

³³Jødene svarte ham: For nogen god gjerning stener vi dig ikke, men for gudsbespottelse, og fordi du som er et menneske, gjør dig selv til Gud.

³³Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.

³⁴Jesus svarte dem: Står det ikke skrevet i eders lov: Jeg har sagt: I er guder?

³⁴Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?

³⁵Når da loven kaller dem guder som Guds ord utgikk til - og Skriften kan ikke gjøres ugyldig -

³⁵Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;

³⁶sier da I til ham som Faderen har helliget og sendt til verden: Du spotter Gud, fordi jeg sa: Jeg er Guds Sønn?

³⁶Како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?

³⁷Gjør jeg ikke min Faders gjerninger, da tro mig ikke;

³⁷Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.

³⁸men gjør jeg dem, da tro gjerningene, om I ikke tror mig, forat I kan skjønne og forstå at Faderen er i mig og jeg i ham!

³⁸Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.

³⁹De søkte da atter å gripe ham, men han slapp ut av deres hånd.

³⁹Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.

⁴⁰Og han drog atter bort til hin side av Jordan, til det sted hvor Johannes først døpte og han blev der.

⁴⁰И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.

⁴¹Og mange kom til ham, og de sa: Johannes gjorde vel ikke noget tegn, men alt det som Johannes sa om denne, var sant.

⁴¹И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.

⁴²Og mange trodde på ham der.

⁴²И многи вероваше Га онде.