¹Og det var en syk mann, Lasarus fra Betania, den by som Maria og hennes søster Marta bodde i.

¹Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.

²Det var Maria som salvet Herren med salve og tørket hans føtter med sitt hår; det var hennes bror Lasarus som var syk.

²(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)

³Søstrene sendte da bud til ham og lot si: Herre! se, han som du elsker, er syk.

³Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.

⁴Da Jesus hørte det, sa han: Denne sykdom er ikke til døden, men til Guds ære, forat Guds Sønn skal bli æret ved den.

⁴А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.

⁵Men Jesus elsket Marta og hennes søster og Lasarus.

⁵А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.

⁶Da han nu hørte at han var syk, blev han ennu to dager på det sted hvor han var;

⁶А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.

⁷da først sa han til disiplene: La oss dra til Judea igjen!

⁷А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.

⁸Disiplene sa til ham: Rabbi! nu nettop søkte jødene å stene dig, og du går atter dit?

⁸Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?

⁹Jesus svarte: Er det ikke tolv timer i en dag? Den som vandrer om dagen, støter sig ikke, fordi han ser denne verdens lys;

⁹Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;

¹⁰men den som vandrer om natten, han støter sig, fordi lyset ikke er i ham.

¹⁰А ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.

¹¹Dette talte han; og derefter sier han til dem: Lasarus, vår venn, er sovnet inn; men jeg går for å vekke ham.

¹¹Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.

¹²Disiplene sa da til ham: Herre! er han sovnet inn, da blir han frisk igjen.

¹²Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.

¹³Jesus hadde talt om hans død; men de tenkte at han talte om almindelig søvn.

¹³А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.

¹⁴Da sa Jesus rent ut til dem: Lasarus er død,

¹⁴Тада им Исус каза управо: Лазар умре.

¹⁵og for eders skyld er jeg glad over at jeg ikke var der, forat I skal tro; men la oss gå til ham!

¹⁵И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.

¹⁶Tomas, det er tvilling, sa da til sine meddisipler: La oss gå med, forat vi kan dø sammen med ham!

¹⁶Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.

¹⁷Da nu Jesus kom, fant han at han allerede hadde ligget fire dager i graven.

¹⁷А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.

¹⁸Men Betania lå nær ved Jerusalem, omkring femten stadier derfra,

¹⁸(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)

¹⁹og mange av jødene var kommet til Marta og Maria for å trøste dem i sorgen over deres bror.

¹⁹И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.

²⁰Da nu Marta fikk høre at Jesus kom, gikk hun ham i møte; men Maria satt hjemme i huset.

²⁰Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.

²¹Marta sa da til Jesus: Herre! hadde du vært her, da var min bror ikke død;

²¹Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.

²²men også nu vet jeg at alt det du beder Gud om, vil Gud gi dig.

²²А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.

²³Jesus sier til henne: Din bror skal opstå.

²³Исус јој рече: Брат ће твој устати.

²⁴Marta sier til ham: Jeg vet at han skal opstå i opstandelsen på den ytterste dag.

²⁴Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.

²⁵Jesus sa til henne: Jeg er opstandelsen og livet; den som tror på mig, om han enn dør, skal han dog leve,

²⁵А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.

²⁶og hver den som lever og tror på mig, skal aldri i evighet dø. Tror du dette?

²⁶И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?

²⁷Hun sier til ham: Ja, Herre! jeg tror at du er Messias, Guds Sønn, han som skal komme til verden.

²⁷Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.

²⁸Og da hun hadde sagt dette, gikk hun bort og kalte i stillhet på sin søster Maria og sa: Mesteren er her og kaller på dig.

²⁸И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.

²⁹Da hun hørte det, stod hun hastig op og gikk til ham;

²⁹А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.

³⁰men Jesus var ennu ikke kommet inn i byen, han var på det sted hvor Marta hadde møtt ham.

³⁰Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.

³¹Da nu de jøder som var hos henne i huset og trøstet henne, så at Maria stod hastig op og gikk ut, fulgte de med henne; de tenkte at hun gikk bort til graven for å gråte der.

³¹А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.

³²Da nu Maria kom dit hvor Jesus var, og så ham, falt hun ned for hans føtter og sa til ham: Herre! hadde du vært her, da var min bror ikke død.

³²А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.

³³Da nu Jesus så henne gråte, og så de jøder gråte som var kommet med henne, blev han oprørt i sin ånd og rystet og sa:

³³Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.

³⁴Hvor har I lagt ham? De sa til ham: Herre, kom og se!

³⁴И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.

³⁵Jesus gråt.

³⁵Ударише сузе Исусу.

³⁶Jødene sa da: Se hvor han elsket ham!

³⁶Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,

³⁷Men nogen av dem sa: kunde ikke han som har åpnet den blindes øine, også ha gjort at denne ikke var død?

³⁷А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?

³⁸Jesus blev da atter oprørt i sin sjel, og kom til graven; det var en hule, og det lå en sten over den.

³⁸А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.

³⁹Jesus sier: Ta stenen bort! Marta, den dødes søster, sier til ham: Herre! han stinker allerede, for han har ligget fire dager.

³⁹Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.

⁴⁰Jesus sier til henne: Sa jeg dig ikke at dersom du tror, skal du se Guds herlighet?

⁴⁰Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?

⁴¹De tok da stenen bort. Men Jesus løftet sine øine mot himmelen og sa: Fader! jeg takker dig fordi du har hørt mig.

⁴¹Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.

⁴²Jeg visste jo at du alltid hører mig, men for folkets skyld som står omkring, sa jeg det, forat de skal tro at du har utsendt mig.

⁴²А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.

⁴³Og da han hadde sagt dette, ropte han med høi røst: Lasarus, kom ut!

⁴³И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.

⁴⁴Da kom den døde ut, bundet med liksvøp på føtter og hender, og om hans ansikt var bundet en svededuk. Jesus sier til dem: Løs ham og la ham gå!

⁴⁴И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.

⁴⁵Mange av jødene, som var kommet til Maria og hadde sett det han gjorde, trodde da på ham;

⁴⁵Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.

⁴⁶men nogen av dem gikk avsted til fariseerne og sa dem hvad Jesus hadde gjort.

⁴⁶А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.

⁴⁷Yppersteprestene og fariseerne kalte da rådet sammen til møte og sa: Hvad skal vi gjøre? for dette menneske gjør mange tegn.

⁴⁷Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.

⁴⁸Lar vi ham holde ved således, da vil alle tro på ham, og romerne vil komme og ta både vårt sted og vårt folk.

⁴⁸Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.

⁴⁹Men en av dem, Kaifas, som var yppersteprest det år, sa til dem:

⁴⁹А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;

⁵⁰I forstår ingenting, heller ikke tenker I på at det er til gagn for eder at ett menneske dør for folket og ikke hele folket går til grunne.

⁵⁰И не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.

⁵¹Dette sa han ikke av sig selv, men da han var yppersteprest det år, spådde han at Jesus skulde dø for folket,

⁵¹А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;

⁵²og ikke for folket alene, men for også å samle til ett de Guds barn som er spredt omkring.

⁵²И не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.

⁵³Fra den dag av la de råd op om å slå ham ihjel.

⁵³Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.

⁵⁴Jesus gikk derfor ikke lenger åpenlyst omkring blandt jødene, men drog derfra til landet nær ved ørkenen, til en by som heter Efraim, og han blev der med sine disipler.

⁵⁴А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.

⁵⁵Men jødenes påske var nær, og mange drog før påsken fra landet op til Jerusalem for å rense sig.

⁵⁵А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.

⁵⁶De lette da efter Jesus, og talte sig imellem mens de stod i templet: Hvad tror I? kommer han slett ikke til høitiden?

⁵⁶Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?

⁵⁷Men yppersteprestene og fariseerne hadde påbudt at om nogen fikk vite hvor han var, skulde han melde det, så de kunde gripe ham.

⁵⁷А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.