¹Og det skjedde i de dager at det utgikk et bud fra keiser Augustus at all verden skulde innskrives i manntall.

¹У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет.

²Dette var den første innskrivning, i den tid Kvirinius var landshøvding i Syria.

²Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом.

³Og alle gikk for å la sig innskrive, hver til sin by.

³И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град.

⁴Men også Josef drog op fra Galilea, fra byen Nasaret, til Judea, til Davids stad, som heter Betlehem, fordi han var av Davids hus og ætt,

⁴Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог,

⁵for å la sig innskrive sammen med Maria, sin trolovede, som var fruktsommelig.

⁵Да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.

⁶Men det skjedde mens de var der, da kom tiden da hun skulde føde.

⁶И кад онамо беху, дође време да она роди.

⁷Og hun fødte sin sønn, den førstefødte, og svøpte ham og la ham i en krybbe, fordi det ikke var rum for dem i herberget.

⁷И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици.

⁸Og det var nogen hyrder der på stedet, som var ute på marken og holdt nattevakt over sin hjord.

⁸И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог.

⁹Og se, en Herrens engel stod for dem, og Herrens herlighet lyste om dem, og de blev meget forferdet.

⁹И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.

¹⁰Og engelen sa til dem: Forferdes ikke! for se, jeg forkynner eder en stor glede, som skal vederfares alt folket!

¹⁰И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.

¹¹Eder er idag en frelser født, som er Kristus, Herren, i Davids stad.

¹¹Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом.

¹²Og dette skal I ha til tegn: I skal finne et barn svøpt, liggende i en krybbe.

¹²И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама.

¹³Og straks var det hos engelen en himmelsk hærskare, som lovet Gud og sa:

¹³И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи:

¹⁴Ære være Gud i det høieste, og fred på jorden, i mennesker hans velbehag!

¹⁴Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.

¹⁵Og det skjedde da englene var faret fra dem op til himmelen, da sa hyrdene til hverandre: La oss nu gå like til Betlehem og se dette som har hendt, og som Herren har kunngjort oss!

¹⁵И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ.

¹⁶Og de skyndte sig og kom og fant både Maria og Josef, og barnet som lå i krybben;

¹⁶И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.

¹⁷og da de hadde sett det, fortalte de dem det ord som var sagt dem om dette barn.

¹⁷А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете.

¹⁸Og alle som hørte det, undret sig over det som blev dem sagt av hyrdene;

¹⁸И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.

¹⁹men Maria gjemte alle disse ord og grundet på dem i sitt hjerte.

¹⁹А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом.

²⁰Og hyrdene vendte tilbake, og priste og lovet Gud for alt det de hadde hørt og sett, således som det var blitt sagt dem.

²⁰И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.

²¹Og da åtte dager var til ende, og han skulde omskjæres, blev han kalt Jesus, det navn som engelen hadde nevnt før han blev undfanget i mors liv.

²¹И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.

²²Og da deres renselses-dager efter Mose lov var til ende, førte de ham op til Jerusalem for å stille ham frem for Herren -

²²И кад дође време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа,

²³som det er skrevet i Herrens lov: Alt mannkjønn som åpner mors liv, skal kalles hellig for Herren -

²³(Као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу;)

²⁴og for å gi offer, efter det som er sagt i Herrens lov, et par turtelduer eller to due-unger.

²⁴И да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића.

²⁵Og se, det var en mann i Jerusalem ved navn Simeon, og denne mann var rettferdig og gudfryktig og ventet på Israels trøst; og den Hellige Ånd var over ham,

²⁵И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему.

²⁶og det var åpenbaret ham av den Hellige Ånd at han ikke skulde se døden før han hadde sett Herrens salvede.

²⁶И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег.

²⁷Han kom, drevet av Ånden, inn i templet, og da foreldrene førte barnet Jesus inn for å gjøre med ham som skikk var efter loven,

²⁷И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају,

²⁸da tok han ham på sine armer og lovet Gud og sa:

²⁸И он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:

²⁹Herre! nu lar du din tjener fare herfra i fred, efter ditt ord;

²⁹Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;

³⁰for mine øine har sett din frelse,

³⁰Јер видеше очи моје спасење Твоје,

³¹som du har beredt for alle folks åsyn,

³¹Које си уготовио пред лицем свих народа,

³²et lys til åpenbarelse for hedningene, og en herlighet for ditt folk Israel.

³²Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља.

³³Og hans far og hans mor undret sig over det som blev talt om ham.

³³И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега.

³⁴Og Simeon velsignet dem, og sa til hans mor Maria: Se, denne er satt til fall og opreisning for mange i Israel, og til et tegn som blir motsagt;

³⁴И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити

³⁵men også din sjel skal et sverd gjennemstinge, forat mange hjerters tanker skal bli åpenbaret.

³⁵(А и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца.

³⁶Og der var en profetinne, Anna, Fanuels datter, av Asers stamme; hun var kommet langt ut i årene, hadde levd med sin mann i syv år efter sin jomfrustand,

³⁶И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог,

³⁷og nu for sig selv som enke inntil en alder av fire og åtti år; hun vek aldri fra templet, men tjente Gud med faste og bønn natt og dag.

³⁷И удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.

³⁸Og hun trådte til i samme stund og priste Gud, og hun talte om ham til alle dem som ventet på forløsning for Jerusalem.

³⁸И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму.

³⁹Og da de hadde fullført alt efter Herrens lov, vendte de tilbake til Galilea, til sin by Nasaret.

³⁹И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.

⁴⁰Men barnet vokste og blev sterkt og fullt av visdom, og Guds velbehag var over ham.

⁴⁰А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему.

⁴¹Og hans foreldre drog hvert år til Jerusalem til påskefesten.

⁴¹И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.

⁴²Og da han var tolv år gammel, drog de der op, som det var skikk på høitiden;

⁴²И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;

⁴³og da de hadde vært der de dager til ende, og de vendte hjem igjen, blev barnet Jesus tilbake i Jerusalem, og hans foreldre visste ikke om det.

⁴³И кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова;

⁴⁴Men da de trodde at han var i reisefølget, kom de en dags reise frem, og lette efter ham blandt slektninger og kjenninger;

⁴⁴Него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима.

⁴⁵og da de ikke fant ham, vendte de tilbake til Jerusalem og lette efter ham.

⁴⁵И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже.

⁴⁶Og det skjedde tre dager derefter, da fant de ham i templet; der satt han midt iblandt lærerne og hørte på dem og spurte dem,

⁴⁶И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их,

⁴⁷og alle som hørte ham, var ute av sig selv av forundring over hans forstand og svar.

⁴⁷И сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима.

⁴⁸Og da de så ham, blev de forferdet, og hans mor sa til ham: Barn! hvorfor gjorde du oss dette? Se, din far og jeg har lett efter dig med smerte.

⁴⁸И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.

⁴⁹Og han sa til dem: Hvorfor lette I efter mig? Visste I ikke at jeg må være i min Faders hus?

⁴⁹И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог?

⁵⁰Men de forstod ikke det ord han talte til dem.

⁵⁰И они не разумеше речи што им рече.

⁵¹Og han gikk ned med dem og kom til Nasaret og var dem lydig. Og hans mor gjemte alle disse ord i sitt hjerte.

⁵¹И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом.

⁵²Og Jesus gikk frem i visdom og alder og yndest hos Gud og mennesker.

⁵²И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.